Srbija danas ima oko 32 tone zlata. U evrima – to je 1,66 milijardi. U polugama – 2.500 komada. Ako biste ih poređali u jedan neprekidni niz, ovaj zlatni voz bio bi dugačak oko 450 metara, odnosno mogli biste da napravite pravu zlatnu žicu koja bi se prostirala kroz više od pola glavne beogradske “štrafte”, Knez Mihailove ulice.
To je dužina oko četiri fudbalskih igrališta, možemo reći i dužina četiri beogradske Marakane, piše Blic.
NBS oko 96 odsto zlatnih rezervi čuva u obliku poluga, a jedna poluga je teška 12,5 kilograma. Krajem novembra prošle godine Srbija je imala 21 tonu zlata, ali je tada Narodna banka Srbije kupila još devet tona. Da NBS treba da radi na povećanju zlatnih rezervi više puta se moglo čuti iz samog vrha vlasti, pa je tako i predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno govorio da više zlatnih poluga znači i veću sigurnost zemlje, a gotovo iste poruke slali su i lideri mnogih zemlja u regionu.
Tako je Poljska u svoju zemlju povratila 100 tona, a na povećanju “kućnih rezervi zlata” vrlo ozbiljno rade Mađarska, Rumunija, Slovačka i Turska. Inače, zlato kod pojedinih velikih sila čini čak 70 odsto njihovih ukupnih deviznih rezervi.
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su na kraju septembra 13 milijardi evra. Od toga su oko 12,7 procenata deviznih rezervi činile rezerve u zlatu – 32,12 tona zlata ukupne vrednosti 1,66 milijardi evra ili oko 1,95 milijardi dolara.
Zlato se gotovo u celosti (oko 96 odsto) čuva u obliku zlatnih poluga, dok se svega oko 4 procenta čuva u formi kovanog zlata. Od ukupne količine zlata, u trezoru NBS se nalazi oko dve trećine, dok se otprilike jedna trećina nalazi na računima NBS u inostranstvu, kod najeminentnijih i sigurnih institucija. Time je postignuta diversifikacija mesta držanja zlatnih rezervi, što dodatno jača njihovu sigurnost, navode iz NBS.
Računica: Evo koliko poluga stane u tonu
Ako vam je, gledajući filmove, nekada izgledalo čudno što tako mala poluga može ozbiljno da namuči nekoga ko je prenosi, stvari će vam biti jasnije kada čujete koliko je teška.
Naime, prosečna težina jedne zlatne poluge iznosi 12,5 kilograma, tako da jednu tonu zlata čini oko 80 poluga. Kada je reč o dimenzijama zlatnih poluga koje se čuvaju u trezoru Narodne banke Srbije, one iznose 17,78 X 9,21 X 4,45 cm. Finoća zlata od kojeg su izlivene iznosi 999/1000, odnosno njihov sadržaj predstavlja 99,9 odsto čistog zlata.
Ovaj plemeniti metal služi kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima. Osim toga, na ovaj oblik aktive je teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, dok ono uobičajeno služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.
Takođe, niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, poput američkog dolara, čini zlato korisnim u svrhu dodatne diversifikacije portfelja.
