Pukovnik Boško Zorić iz Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost nije optimista da će poziv države da se građani oslobode oružja u nelegalnom posedu dati veće rezultate.
– Ove mere će imati najveći efekat za osobe koje već poseduju dozvole za držanje oružja, a to ne čine na zakonom predviđen način. Od stupanja na snagu postojećeg Zakona o oružju i municiji bilo je nekoliko poziva za predaju ilegalnog oružja. Prema navedenim istraživanjima od milion komada vraćeno je oko 50.000-60.0000 komada među kojima je bilo zasigurno i određeni broj legalno registrovanog oružja. Siguran sam da se građani ni sada neće lako “odreći” oružja u nelegalnom posedu, a da bi se to dogodilo treba mnogo rada na stvaranju poverenja građana u državu i njene institucije tj. pravne države jednake za sve građane i u kojoj će se zakoni primenjivati dosledno i neselektivno što sada nije slučaj.
Zorić ukazuje i na mučan i dugotrajan postupak preregistracije oružja čiji rokovi su tri puta produžavani zbog slabog odziva i visokih taksi.
– Revizija izdatih dozvola je “šamar” za državu, koja sad dokazuje da ionako restriktivan zakon o izdavanju dozvola za nošenje i držanje oružja nije dosledno poštovala. Pri tome treba imati u vidu da su brojna strukovna udruženja dostavila mnogobrojne amandmane na postojeći tada nacrt Zakona, od kojih je retko koji usvojen. Tako danas u praksi imate situacije da penzionisano vojna lica ni pod razno ne mogu dobiti dozvole za nošenje oružja, mada im je bilo “osnovno sredstvo za rad” kroz celu karijeru, ali je to bilo omogućeno raznim političarima, javnim ličnostima i biznismenima zbog tobože ugroženih života, a da pritom nisu čak ni služili vojni rok pod oružjem. Ako hoćemo da povećamo bezbednost građana smanjenjem broja legalnog oružja treba izmeniti Zakon i omogućiti da oružje u legalnom posedu mogu imati samo lica kojima je ono do penzionisanja bilo sredstvo za rad, a to su pripadnici Vojske, Policije i BIA. Nijednom drugom građaninu ne treba omogućiti posedovanje oružja pod bilo kakvim uslovima – decidan je on.
Tresla se gora
Stručni saradnik Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, pukovnik Boško Zorić ističe da je opredeljenje regiona da se priključi Evropskoj uniji šansa da “Zapadni Balkan od izvoznika opasnosti postane izvoznik bezbednosti za građane do 2024. godine”.
– Na samitu u Londonu, posvećenom Zapadnom Balkanu, usvojena je mapa puta za rešavanje ilegalnog posedovanja, zloupotrebe i krujumčarenja lakog i malokalibarskog oružja, koja ako se bude doslovno pratila može da reši ili barem da ublaži problem ilegalnog oružja kojeg ima u velikom broju u regionu. Mapu su razvile institucije iz regiona pod pokroviteljstvom Nemačke federalne kancelarije za spoljne poslove i Centra za kontrolu lakog naoružanja u jugoistočnoj Evropi (SEESAC) uz koordinaciju Velike Britanije, Francuske i Evropske komisije – naglašava Zorić.
Stručnjaci se slažu da Srbija ima restriktivne zakone koji regulišu ovu problematiku, ali Boško Zorić ističe da bi u fokusu trebalo da bude iskorenjavanje nelegalnog posedovanja i trgovine nelegalnim oružjem. – Da bi ostvarila tako visoko postavljeni cilj nadležni državni organi, od policije, BIA i VBA moraju razviti sposobnost obaveštajnog prikupljanja podataka o nosiocima trgovine i imaocima nelegalnog oružja. Ova sposobnost je, po mom mišljenju, izgubljena raspadom bivše SFRJ, a u novije vreme se malo ili nimalo radi na njenom razvoju. Namera stvaranja bezbednije Srbije mora biti jasna, nedvosmislena, neselektivna i energična i tek tada može dati rezultate? U suprotnom biće po onoj narodnoj “tresla se gora rodio se miš”.
Ohrabrenje
Podacima SEESAC iz 2021. godine ohrabruju jer je samo šest posto građana Zapadnog Balkana razmišljala o posedovanju oružja, dok je ogromna većina, čak 91 odsto bila decidno protiv toga.
U istraživanju iz 2016, 60,2 procenta žena i 45,2 odsto muškaraca smatra da ih posedovanje oružja u domu čini manje bezbednim.
Nove veće kazne
U policiji najavljuju novi nacrt Zakona o oružju i municiji u kome će se naći novi zdravstveni uslovi, obavezan psihološki pregled lica koje podnosi zahtev za držanje i nošenje oružja, a zatim i obavezni kontrolni pregledi na šest meseci ili godinu dana.
Kada je reč o sankcijama koje su već stupile na snagu, za neovlašćenu izradu, prepravljanje, prodaju, nabavku, razmenu ili držanje vatrenog oružja za koje se može dobiti dozvola, raspon kazni je od jedne do osam godina zatvora.
Za one koji to čine sa oružjem za koje se ne može dobiti dozvola kazne su od dve do 12 godina, a za držanje veće količine oružja ili oružja velike razorne moći preti robija od pet do 15 godina.
Ovim setom izmena zakona predviđeno je da svi koji nelegalno nose oružje za koje nema dozvolu preti mu kazna zatvora od pet do 15 godina, a u slučaju da poseduje dozvolu za držanje, ta kazna će biti u rasponu od jedne do osam godina.
Najveća novina se odnosi na moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja u trajanju od dve godine, koji je donet 4. maja 2023. MUP ima nameru da se ova odredba proširi i na kategoriju lovačkog oružja, za šta će učiniti sve iz njihove nadležnosti, što je zatražio i predsednik Aleksandar Vučić.
