Dva stravična zločina, 18 mrtvih i više desetina ranjenih u manje od 48 sati, pa “epidemija” veličanja tih postupaka, primorala je državu Srbiju da pooštri ne samo kaznenu politiku, već i da sprovede čitav niz restriktivnih mera kad je reč o posedovanju vatrenog oružja. Do 8. juna svi građani, bez straha od odgovornosti, mogu da predaju oružje u nelegalnom posedu, a policija će potom započeti proveru i onih koji imaju dozvole za držanje ili nošenje oružja.
Mladi i počinioci i žrtve
Prema podacima Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi (SEESAC), u ovom delu Evrope u prošloj godini su zabeležena 3.310 oružanih incidenata u kojima je učestvovalo 4.073 građana, od čega je 2.371 uhapšen.
Nažalost, u čak 47 odsto svih slučajeva korišćenja vatrenog oružja u pitanju su bile osobe mlađe od 36 godina, a u gotovo polovini tih incidenata policija je oduzela oružje.
Poražavajući i zabrinjavajući podatak SEESAC je da su mladi ne samo počinioci, već i žrtve oružanih incidenata i to u čitavom regionu.
– Poražavajuće je da približno 36 odsto žrtva ubijeno vatrenim oružjem pripada ovoj starosnoj kategoriji, a da je polovina povređenih vatrenim oružjem takođe u toj grupi. Mladi do 35 godina su činili polovinu svih počinilaca incidenata sa vatrenim oružjem u regionu u poslednjih pet godina. Takvi incidenti su se uglavnom odnosili na oduzimanje oružja tokom policijskih provera ili pretresa kuća, vozila, graničnih ili širih policijskih operacija… zatim u nekom kriminalnom kontekstu: od oružanih pljački do veza sa organizovanim kriminalom do pucnjava za koje policija nije utvrdila pravi uzrok. Samo u poslednje dve godine u ubistvima ili ranjavanjima vatrenim oružjem, ti incidenti su se događali na javnim mestima, a zatim i kao posledica nasilja u porodici – ističu u SEESAC.
Naoružani “do zuba”
Stručni saradnik Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, pukovnik Boško Zorić kaže da se Srbija poslednjih 20 godina suočava sa problemom oružja bilo u legalnom ili nelegalnom posedu.
– Neke procene govore da je u Srbiji, u legalnom posedu oko 900.000 komada oružja i barem još toliko komada oružja u ilegalnom posedu. Prema drugim, još sumornijim procenama, u Srbiji je više od 1,5 miliona ilegalnog i 1,1 milion legalnog oružja. Ovolike količine oružja u rukama građana nesumnjivo predstavljaju jedan od ozbiljnijih bezbednosnih problema za državu, komšije, region i Evropu. Prema zvanično dostupnim podacima MUP Srbije iz 2021. u republici je bilo 920.000 komada legalnog oružja, a u međuvremenu je vraćeno oko 60.000 komada. Ništa bolje stanje po ovom pitanju nije ni na prostoru Balkana – ističe ovaj stručnjak.
Prema procenama “Small arms survedž” iz 2018. godine, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji i na Kosovu ima više od šest miliona komada oružja. U proseku, prema ovoj analizi, na 100 stanovnika je 30 komada oružja što je daleko iznad svetskog proseka.
Pukovnik Zorić ovoliku količinu oružja u posedu civila objašnjava “tradicijom” po kojoj svaka kuća mora da ima nekakvo oružje.
– Razlog postojanja takve tradicije su brojni oružani sukobi koji su se odvijali u poslednjih 100 godina na prostoru Balkana, pa i Evrope. Na našim prostorima oružje se smatra i statusnim simbolom kao i simbolom moći koji daje osećaj vlasniku da je sposoban za život i da zaštiti sebe i svoju porodicu. Posebno intenzivno naoružavanje građana je bilo početkom devedesetih godina, odnosno početkom raspada bivše SFRJ kao i u toku oružanih sukoba na ovim prostorima. Oružje je deljeno građanima bez ikakve kontrole i evidencije, a i ilegalno je donošeno sa prostora zahvaćenih oružanim sukobima. Poučeni vrlo negativnim iskustvima iz tih sukoba deo tog oružja je ostao i jer građani ne žele da im se ponove takvi događaji iz prošlosti – navodi ovaj stručnjak.
Srbi vraćaju najviše
U Srbiji, ali i regionu. Do sada je sprovedeno više akcija predaje nelegalnog oružja i municije. Prema podacima SEESAC, od 2000. godine u Srbiji je uništeno 160.000 komada raznog oružja, dok je ta cifra za Zapadni Balkan mnogostruko veća. Uništeno je 628.731 komad.
Podaci ove organizacije govore da je u Srbiji od 2012. godine dobrovoljno predato 171.087 komada oružja, što je ubedljivo najviše u odnosu na ostale zemlje regiona.
Naoružane i žene
U Srbiji je prema podacima iz 2016. godine, 618.061 građanin imao registrovano oružje.
– Prema anketi iz 2017, 37,6 odsto muškaraca i 19 posto žena je imalo vatreno oružje, dok je 42,2 procenta muškaraca i 14,7 odsto žena imalo neki oblik direktnog iskustva s oružjem – pokazuje statistika.
