Kada je dogovoren, novi aranžman Srbije i MMF-a gotovo da je zvučao kao “letnja šema”.
Potpisan u julu 2018, ispregovaran kao savetodavni, pre Srbije u ovakav odnos sa Fondom ušli su još samo Sejšeli.
Godinu dana kasnije, jasno je – sa MMF-om nema veze bez obaveze.
– Nema, ali to smo znali unapred – ocenjuje Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. Dodaje da su rezultati dobri pa se stiče utisak da nema nikakvih problema.
Saša Ranđelović, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta upozorava da bi “eventualno nepoštovanje sporazuma poslalo negativan signal međunarodnim finansijskim tržišima i investitorima u pogledu kredibiliteta ekonomske politike u Srbiji, što bi moglo da ima negativne finansijske posledice po uslove zaduživanja zemlje”.
A najnoviji spisak obaveza koje će Srbija morati da ispuni do kraja godine ispisan je na 117 stranica i javno je dostupan na sajtu Fonda.
– Po članu 4. statuta, Fond ima pravo uvida u stanje ekonomije svake zemlje članice, a pogotovo zemlje sa kojom ima aranžman. Mi smo u obavezi da sve informacije dostavimo Fondu na uvid – kaže Ivan Nikolić.
Nakon što skenira ekonomsku situaciju, MMF pravi spisak preporuka.
Tender za Lastu i Petrohemiju
Tako Srbija do decembra mora da privatizuje Komercijalnu banku. Tender je već raspisan. Kako nezvanično saznaje RTS, rok za dostavljanje neobavezujućih ponuda ističe sledeće nedelje. A ko je zainteresovan za Komercijalnu banku saznaćemo 10. septembra, za kada je zakazano otvarajuće neobavezujućih ponuda.
Kasni se sa tenderom za Petrohemiju, ali i za Lastu, koja će takođe morati da se privatizuje. I kompanija Toza Marković, koja je u vlasništvu Srbijagasa, biće na rasprodaji.
– U nekim segmentima su konstatovani određeni pomaci u pogledu privatizacije ili restrukturiranja, a to su ‘RTB Bor’, ‘Železara’, ‘Galenika’… Ali postoji i dalje relativno značajan portfolio preduzeća, koja možda trenutno nisu toliko problematična, ali koja u slučaju nekog značajnijeg poremećaja ili stresa, mogu ponovo da predstavljaju izvor nestabilnosti, ili finasijski rizik po budžet – smatra Ranđelović.
Kada je o formulama reč, izveštaj MMF-a otkriva kako će se povećavati penzije. Na 50 odsto inflacije dodavaće se 50 odsto rasta zarada. To znači da će, ako cene u jednoj godini, na primer, porastu za dva, a plate za šest odsto, penzioneri moći da se nadaju povećanju od četiri odsto.
– To je formula koja je postojala i ranije. Od nje se odustalo samo u onom trenutku kada smo redukovali penzije kako bismo ispunili fiskalne kriterujume, uravnotežili sva istupanja koja smo imali u javnim finansijama. Kako je to sada završeno vraćamo se na formulu koju smo imali. Da se usklađujemo pola sa rastom potrošačkih cena, pola sa rastom zarada – podseća Nikolić.
Navodi se i da će primena takozvane švajcarske formule početi u prvoj polovini sledeće godine. Ostalo je još da se tačno precizira kog datuma u godini penzioneri mogu da se nadaju povišici. Pre krize 2008. godine, penzije su se, na primer, povećavale dva puta godišnje: u aprilu i oktobru.
Takva promena bi predstavljala pozitivnu izmenu u odnosu na dosadašnju praksu, smatra Saša Ranđelović. U poslednjih par godina, mi imamo politiku diskrecionmog povećanja penzija, shodno stanju u budžetu ili političkim ciklusima, dodaje.
– Gotovo sve evrospke zemlje imaju neku vrstu pravila kako će se penzije svake godine povećavati. U velikom broju zemalja je to švajcarska formula, ali gotovo da ne možete naći uređenu evropsku zemlju gde se penzije povećavaju diskreciono, na bazi utisaka ili političkih ciklusa – navodi Ranđelović.
Budžet impresivan, odliv mozgova depresivan
U ovom izveštaju MMF skenira i ekonomsku situaciju u Srbiji. Pa se tako navodi da je veliki napredak napravljen kada je reč o budžetu, a smanjenje udela nenaplativih kredita opisuje se kao impresivno.
– Kao što ste videli, pohvale su na sve strane za monetarnu i fisklanu politiku, za vladu generalno. Naravno, tu postoje otvorena pitanja na koji način podići struktrurne faktore koji bi trebalo da ubrzaju rast naše ekonomije, jer to nije na zadovoljavajućem niovou. Fond ceni da bi već od naredne godine trebalo da podignemo rast na četiri odsto, što bi bilo vrlo zadovoljavajuće – kaže Nikolić.
Iz izveštaja se vidi se da je Srbija zemlja u koju strani investitori rado dolaze, ali i da stanovništvo odavde sve češće odlazi. Zato po prvi put u svom izveštaju MMF sugeriše vladi da donese paket mera kojim će zaustaviti odliv.
