Ban Kulin je ovom izjavom prvaka svoje crkve uspeo da otkloni tešku ratnu opasnost od svog naroda, ali je nacionalna crkva u Bosni i dalje zadržala slovensko bogosluženje i obrede, a episkopi su samo formalno priznavali papsku vlast.
Nije to dugo potrajalo, glasine su stizale do Rima, a kad se o tome saznalo u Kuriji, papa je bio toliko ogorčen da je 1221. godine vrlo energično pozvao ugarskog kralja Andriju i sve ugarske katoličke episkope, da "moćno i muževno" istupe protiv Bosanaca "kako bi ih uništili". Kralju Andriji se nije dalo da tada s vojskom napadne Bosnu, nego je celu njenu oblast ustupio Ugrinu, katoličkom nadbiskupu slovenske nacionalne crkve u Bosni. Papa je odobrio to ustupanje Bosne ugarskom arhiepiskopu i sam upozorio nadbiskupa da posao svoj vrši energično i propoveda čak i sam krstaški rat protiv nepokornih Bosanaca. Nadbiskup je poslušao papu i našao čak jednog vojskovođu, sestrića ugarskog kralja Andrije, i dao mu sredstva za opremu vojske. To je bio Jovan Anđel.
Ali, Anđel nije uspeo da preduzme ništa protiv Bosanaca i pored urgencija kaločkog nadbiskupa i samog pape. Tako je narodna crkva u Bosni ostala na miru i upravljala se dalje po svojim običajima i navikama.
Masakr u Bosni
Kada je novi papa, Grgur Deveti, obavešten da je Bosna i dalje ostala u svome "krivoverstvu", on je za novog bosanskog biskupa postavio jednog stranca iz reda dominikanaca, koji su protiv neposlušnih "jeretika" neretko pribegavali i lomačama, a 1233. pozvao gospodara Hrvatske i Dalmacije, vojvodu Kolomana, brata ugarskog kralja Andrije, "da udari na Bosnu i pomogne pravoj veri".
Da bi rat protiv Bosne dobio što izrazitije versko obeležje, poput pravog krstaškog rata, papa je poslatom biskupu dao pravo da može da deli oproste od grehova svima onima koji se prijave u tu krstašku vojsku, isto onako kao što su praštani gresi krstaša koji su odlazili u Svetu zemlju.
Radilo se, dakle, o tome da se u nacionalnoj slovenskoj Bosni "uspostavi red" tako što će se, u svoj strahoti, ponoviti krstaški pohod na Albigenze i Tuluzu, gde se nije štedelo ni staro ni mlado, i gde je klano i rušeno sve da se dokaže kako je "Božji gnev divno besneo."
Kralj Andrija je ovaj krstaški pohod, tako odlučno zahtevan od pape, iskoristio da bi Bosnu definitivno podvrgao svojoj vlasti. Da bi to postigao pisao je papi da su domaći banovi "nepouzdani u katoličkoj veri" i predložio da bi najbolje učini da Bosnu preda mađarskim kraljevima i obećavao da će oni u Bosni "uvesti i ustaliti veru katoličku".
Papa je uvažio argumente kralja Andrije i 9. avgusta 1235. godine potpisao odluku da Bosna pripadne Andrijinu sinu hercegu Kolomanu.
|
Sukob Zapada i Istoka pre jednog milenijuma |
