U Srbiji godišnje 247.000 tona hrane završi kao otpad, dok jedno prosečno srpsko domaćnistvo baci oko 35 kilograma hrane.
Doniranje hrane u Srbiji nije zakonski definisano, te je u okviru Sive knjige NALED-a jedna od preporuka Ministarstvu poljoprivrede da donese pravilnik kojim bi se omogućilo doniranje hrane nakon isteka roka s oznakom “najbolje upotrebiti do”.
Direktorka Centra za unapređenje životne sredine Ivana Jovčić smatra da bi donošenje pravilnika omogućilo brže doniranje hrane kojoj je istekao rok, ali koja je bezbedna za ishranu, kao što su slatkiši i grickalice, a ne mleko, meso i riba koji imaju oznaku “upotrebljivo do”.
Međutim, dodaje ona, i kada bi se doneo taj pravilnik, problem i dalje predstavlja PDV od 20 odsto koji trgovci plaćaju na doniranje hrane, prenosi “Dnevnik”.
– Trgovci, ukoliko žele da doniraju hranu, moraju na nju da plate PDV kao da su je prodali, tako da se njima više isplati da tu hranu bace, nego da je doniraju – rekla je Ivana Jovčić za Tanjug.
Rešenje je, kako je navela, u usvajanju zakona o upravljanju viškovima hrane kojim bi se, pre svega, ukinuo PDV na doniranje hrane, a zatim regulisalo na koji način bi proizvođači, distributeri, trgovinski lanci i ugostiteljski objekti donirali višak hrane.
Prošle godine je i Savet za filantropiju osnovao Radnu grupu za unapređenje zakonskog okvira za doniranje viška hrane, a prema rečima Ivane Jovčić, najviše se pregovara oko ukidanja PDV-a jer postoji bojazan da bi ukidanje PDV-a na doniranje hrane dovelo do zloupotrebe u smislu njenog preprodavanja.
U Srbiji hranu mogu donirati proizvođači, distributeri i trgovinski lanci, ali ne i ugostiteljski objekti i građani jer ta hrana nema deklaraciju i niko ne može da garantuje da je bakteriološki ispravna i bezbedna za ishranu.
Ivana Jovčić kaže da u Srbiji u proseku jedno domaćinstvo godišnje baci oko 35 kilograma hrane, a ukupno se u našoj zemlji za godinu baci oko 247.000 tona.
Pretpostavlja se da još toliko hrane bacaju trgovinski lanci, ugostiteljski objekti i proizvođači.
Po podacima Tima Vlade Srbije za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, oko pola miliona ljudi nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe i mesečno troši manje od 12.045 dinara.
Za proizvodnju, preradu, pakovanje i distribuciju te hrane utroši se ogromna količina vode i energije, a ona završi na deponiji gde postaje otpad i ispušta metan – gas koji je štetan i utiče na klimatske promene.
Ni u Evropi još ne postoje sistemska rešenja za donaciju hrane, ali je EU izdala preporuke o tome kako bi zemlje mogle smanjiti bacanje hrane, međutim, te preporuke nisu obavezujuće.
– Francuska je prva zemlja u svetu koja je pre nekoliko godina usvojila Zakon o upravljanju viškovima hrane, tako da su oni počeli sistemski time da se bave – ukazuje Ivana Jovčić.
Na svetskom nivou, dodala je, trećina ukupne količine hrane bude bačena, a to, osim velikog socijalnog problema, predstavlja i ekološki.
Meni jednodtavno nije jasno, najveci deo ljudi kukaju zale se novaca nije dovoljno,
male penzije , male plate kako je moguce tolike kolicine u smece baciti ?
Lako kukati vidi kako bi sebi i drugima pomogao ukoliko je u tvojim mogudjnustima.
U mojoj faniliji nebaca se niti jedan gram hrane,
Moja familija zna da se hrana ne baca u smece ili na smece.
Pozdrav
Drago