Region Zapadnog Balkana prošle godine zabeležio je rast stranih direktnih investicija, uprkos negativnom trendu u celom svetu, a Srbija se po visini investicija nalazi na drugom mestu među tranzicionim zemljama, pokazuje izveštaj tela Ujedinjenih nacija, prenosi “Radio Slobodna Evropa” (RSE).
Navodi se da su direktne strane investicije pale za 13 odsto u celom svetu – na 1.300 milijardi dolara, dok je na Zapadnom Balkanu zabeležen porast od 33 odsto, na 7,4 milijarde dolara.
Prema “Izveštaju o investicijama u svetu 2019”, koji je objavila Konferencija UN o trgovini i razvoju, najveći rast na Zapadnom Balkanu zabeležila je Severna Makedonija u kojoj je priliv stranih direktnih investicija povećan za 260 odsto s 205 miliona dolara 2017. na 737 miliona dolara prošle godine.
Srbija, koja ima najveći priliv stranih direktnih investicija u regionu, zabeležila je rast od 44 odsto na 4,1 milijarde dolara.
Srbija se, kako prenosi Radio Slobodna Evropa, nalazi na drugom mestu po količini direktnih investicija među tranzicionim zemljama, što obuhvata i zemlje bivseg Sovjetskog saveza.
Srpska privreda je najveća u podregionu i relativno je diversifikovana, sa strateškim položajem koji olakšava logističku infrastrukturu, dok rudna bogatstva, posebno bakra, privlači kompanije koje istražuju resurse.
Među stranim direktnim investicijama, izveštaj navodi udeo francuskog “Vansi erports” u aerodromu “Nikola Tesla” i kineskog “Ziđina” u rudniku Bor, navodi se u izveštaju, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Izveštaj tela UN za trgovinu i razvoj ukazuje i na investicije u srpski automobilski klaster s projektima britanske “Eseks Jurop” i japanskog “Jazakija” kao i istraživački centar u Novom Sadu nemačkog proizvođača guma “Kontinental”.
Od zemalja članica Evropske unije u regionu, najveći rast beleži Slovenija, 81 odsto na 1,4 milijarde dolara, dok je u Hrvatskoji zabeležen pad od 43 odsto na 1,2 milijarde dolara, dok je u Bugarskoj zabeležen pad na dve milijarde dolara, odnosno 21 odsto.
Crna Gora beleži pad od 12 odsto na 490 miliona dolara, dok je u Bosni i Hercegovini primećen rast od četiri odsto na 468 miliona dolara, a u Albaniji rast od 13 odsto na 1,3 milijarde dolara.
