Leta 2018. godine, tokom godišnjeg odmora na grčkom ostrvu Krfu dogodio se susret koji mi je promenio život. Upoznao sam Tamaru i shvatio da postoji ljubav na prvi pogled! Doduše, tada nisam slutio da ću se zahvaljujući ovoj lepotici preseliti u Beograd i zavoleti Srbiju kao svoju drugu domovinu, počinje svoju ispovest za “Vesti” Italijan Alfonso Paćela, koji je u našoj otadžbini pronašao svoj komad neba i sreće.
– Tamara i ja smo se punih pet godina zabavljali na daljinu, viđajući se jednom mesečno na nekoliko dana. Nije bilo lako, ali ljubav je pobedila sve. U leto 2023. smo izgovorili sudbinsko “da” i odlučio sam da se preselim u srpsku prestonicu. Bilo je to veliko iskušenje za mene. Nisam znao jezik, suočio sam se sa različitim navikama i načinom života. Ovu zemlju sam vremenom naučio da volim. Srbija me je srdačno, širom otvorenih ruku, dočekala i ubrzo sam počeo da otkrivam njene čari – kaže Paćela.
Kruna sreće
– U februaru prošle godine napravio sam novu Instagram stranicu “Italijan u Beogradu”, u želji da svojim zemljacima pokažem autentičnu Srbiju u njenom punom raskošu. Za Srbe koji me prate, uskoro sam postao “srpski zet”, to je nadimak koji nosim sa ponosom. Kruna sreće bilo je rođenje našeg sina Lorenca. Naša porodica se proširila 2024. i zajedno gradimo život uživajući u svakom trenutku – priča naš sagovornik. O ljubavnim počecima sa Alfonsom, za “Vesti” je pričala i Tamara.
– Moja porodica je bila presrećna što se udajem za čoveka koga volim svim srcem i koji mene isto tako voli. Jer, na kraju dana, to je jedino bitno. Srećni su što smo uspeli bajku da pretvorimo u realnost i što je živimo svaki dan. To što se desilo da je on Italijan nije igralo nikakvu ulogu osim što je tata brže bolje počeo da uči italijanski kako bi se bolje sporazumeo sa njegovim roditeljima. Mama već malo govori italijanski, ali ga i ona obnavlja. I naravno, svima je puno srce što se Alfonso za uzvrat trudi da nauči što više o našoj kulturi i tradiciji. I ne samo to, već i što je promoviše na najlepši mogući način – ističe Tamara.
– U početku, moram priznati, moji roditelji su bili malo zbunjeni. Moja odluka da oženim Srpkinju Tamaru i preselim se u Beograd predstavljala je za njih važnu i neočekivanu promenu. Potičem iz porodice koja je veoma vezana za tradiciju i teritoriju, gde su porodične veze oduvek bile centar našeg svakodnevnog života. Ideja da mogu da odem da živim u stranoj zemlji, sa tako drugačijom kulturom i jezikom, navela ih je na razmišljanje – iskren je Alfonso.
Toplina naroda
– Nije to bilo protivljenje, već prirodan strah od nečega što nisu znali: pitali su se kako ću se uklopiti, da li ću se integrisati i da li će mi nedostajati Italija. Međutim, sve se promenilo kada su mi prvi put došli u Beograd. Još uvek se sećam njihovog iznenađenja što su videli ovaj grad tako živ, pun istorije i, u isto vreme, tako gostoprimljiv. Odmah su se zaljubili u toplinu naroda, koja veoma podseća na južnu Italiju. Cenili su autentičnost srpske kuhinje, opuštajuću atmosferu parkova i lepotu Dunava i Save. Ali ono što ih je zaista osvojilo jeste da vide kako sam se integrisao i koliko sam srećan pored Tamare. Shvatili su da, uprkos tome što sam bio daleko od Italije, nikada nisam izgubio svoje korene, već sam ih jednostavno preplitao sa korenima nove kulture. Danas su veoma zadovoljni mojim izborom: znaju da sam u Beogradu našao drugi dom i da živim u okruženju u kojem se osećam kompletno, i kao muž i kao otac. Zaista, sada se raduju povratku u Beograd kad god mogu, jer se i oni ovde osećaju dobrodošlo i prijatno. To je postala nova stranica u istoriji naše porodice za sve nas, i to ih čini ponosnim na mene i život koji sam izabrao da izgradim – zaključuje Alfonso.
Pozitivne i negativne strane
Alfonso mnogo toga voli u Beogradu i Srbiji, ali postoji i dosta toga što mu smeta. Podsećamo da u Beogradu živi više od 3000 Italijana.
– Dopada mi se hrana koja se veoma razlikuje od italijanske, ali je podjednako bogata autentičnim ukusima. Uživam u razgovoru sa ljudima koji su toliko slični onima iz južne Italije: gostoprimljivi, topli i spremni da vam daju svoje srce. Obožavam zelene parkove savršene za šetnju sa porodicom i uživanje u trenucima mira. Ne sviđa mi se činjenica što se u mnogim restoranima i barovima i dalje može pušiti unutra, navika koju teško prihvatam. I parkiranje je veliki problem. Automobili su često ostavljeni na trotoarima, što otežava hodanje sa bebom u kolicima. To su mali svakodnevni izazovi, ali ne umanjuju šarm ove zemlje – iskren je Alfonso.
Banovo brdo kao oaza
– Danas živimo na Banovom brdu, delu Beograda koji mi se veoma dopada zbog mira i zelenila. Idealno je mesto za porodicu. Ovde sam našao pravu zajednicu: sprijateljio sam se i sa Srbima, koji su me dočekali sa velikom toplinom, i sa drugim Italijanima koji su, kao i ja, izabrali da grade život u ovom gradu. Zahvaljujući njima, integracija je bila iznenađujuće laka, a danas na komšiluk gledam kao na veliku porodicu – kaže Paćela.
Život piše romane
Život Alfonsa Paćele upravo oslikava italijansku poslovicu koja glasi: “Znaš gde si se rodio, ali ne znaš gde ćeš umreti”. Ovo kosmičko pravilo iskusili su mnogi na ovoj planeti, povinujući se Božjoj volji, znajući da život zaista piše i romane, ali i bajke.
– Rođen sam u Batipalji, u provinciji Salerno, 1987. Batipalja, poznata kao “grad bivolje mocarele”, mesto je gde sam odrastao, uronjen u porodicu koja je uvek s ljubavlju čuvala svoje tradicije. To je proizvodnja ekstra devičanskog maslinovog ulja, vina i paradajz pirea: autentično blago koje i danas nastavljamo da prenosimo uprkos smrti mojih dede i bake – govori Alfonso.
Autentične vrednosti
Detinjstvo mu je bilo podeljeno između Batipalje i Postiljonea, malog grada iz kojeg su došli njegovi roditelji i koji zauzima posebno mesto u njegovom srcu.
– Bio je to jednostavan život, sačinjen od autentičnih vrednosti i duboke veze sa korenima moje porodice. Posle pohađanja srednje prirodno-matematičke škole, odlučio sam da nastavim studije upisavši Pravni fakultet u Napulju, gde sam i diplomirao. Međutim, iako je pravo bilo moj akademski put, moje srce je uvek kucalo za još jednu strast: pričanje i objavljivanje priča o lokalnim običajima i verovanjima, odnosno tradiciji mesta koja su me okruživala – kaže Alfonso.
Kulturno nasleđe
Možda zato što je odrastao okružen mirisima i ukusima prošlosti i pravog kulturuloškog nasleđa, uvek je osećao želju da svoje utiske podeli sa drugima.
– Dakle, 2018. godine, nekoliko meseci pre nego što sam upoznao svoju ženu, napravio sam svoju prvu fejsbuk stranicu “Kralj vašara”, projekat kreiran za video-recenzije festivala širom Kampanije i, kasnije, širom Italije. Bila je to prva stranica u Italiji koja je ispričala ove događaje na jednostavan i zanimljiv način, i to mi je omogućilo da dođem u kontakt sa mnogim fascinantnim doživljajima. Tada nisam ni slutio da će mi Srbija biti životni izazov. Bogat sam čovek jer imam divnu porodicu i dve domovine. Danas sebe smatram mostom između dve kulture: italijanske, sa hiljadugodišnjom tradicijom, i srpske, koja me je naučila da gledam na svet novim očima – kaže Alfonso.
