Nastavak dijaloga Beograda i Prištine u Briselu odložen je, pa će umesto 12. jula, biti održan 16. jula, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u obraćanju iz Pariza posle video-samita o Kosovu razgovore ocenio kao teške, jer je Srbija imala drugačiji stav od svih ostalih učesnika, dok je Priština izašla maksimalističkim zahtevima. Predsednik Srbije je pročitao zahteve kosovskih Albanaca iznete na tom sastanku, koji su organizovali predsednik Francuske Emanuel Makron kao domaćin i nemačka kancelarka Angela Merkel.
– Očuvanje teritorijalnog integriteta i Ustava Kosova, međusobno uzajamno priznanje, članstvo u UN i priznanje od strane drugih zemalja – pročitao je Vučić sa papira zahteve, koje je zapisao.
Predsednik Srbije je kazao da je zahvalan Makronu i Merkelovoj na pokušaju da sve dovedu za pregovarački sto, ali i istakao da Srbija neće pristati na ultimatume.
– Moraćemo da razgovaramo, ali spisak albanskih zahteva je za nas samo spisak lepih želja – rekao je Vučić i dodao da oni koji misle da je u redu da Srbija izgubi sve neće ostvariti svoje planove.
On je napomenuo i da je ponosan na srpski tim koji je došao u Pariz i poručio građanima da ne brinu, jer je srpska delegacija branila interese Srbije na najbolji mogući način.
Kosovski Albanci inače nisu ni hteli da idu u Brisel, kaže za “Vesti” politički analitičar Branko Radun, uz ocenu da oni očito maksimalističkim zahtevima ruše mogući kompromis.
– Priština očekuje pobedu demokratskog kandidata Džoa Bajdena na predsedničkim izborima u SAD i sa tim i svoj bolji status. Oni i ne očekuju da Beograd ispuni njihove maksimalističke zahteve već samo odugovlače. Vezani su inače za američke demokrate i sada pokušavaju da kupe vreme do tih izbora u novembru. Očito izbegavaju ozbiljne razgovore i ugrožavanje sopstvene pozicije kod američkih mentora – ocenio je Radun, uz napomenu da EU zakazivanjem sastanaka posle pokušaja Vašingtona da pokrene dijalog hoće da vrati pregovore u Brisel.
– Maksimalistički zahtevi Prištine nisu ništa neobično – kaže za “Vesti” Miroslav Stojanović, nekadašnji dugogodišnji dopisnik iz Nemačke, koji ni od predstojećeg sastanka u Briselu ne očekuje ništa spektakularno. I pomeranje tog sastanka za njega je očekivano, jer je prištinska delegacija već poručila da neće ići u Brisel 12. jula.
– Predstavnici Prištine odlažu susret, jer očito shvataju da Aleksandar Vučić ima mnogo više iskustva od njih u takvim razgovorima. S druge strane Emanuel Makron i Angela Merkel čine sve da se dijalog pomeri sa mrtve tačke i kao mamac za učešće nude kosovskim Albancima viznu liberalizaciju tokom predsedavanja Nemačke. EU će očito biti zadovoljna da se ponovo pokrene dijalog kao prva stanica na tom putu, a Nemačkoj je važno da to bude tokom njenog predsedavanja. Merkelova žuri da do završetka svog mandata, koji joj je poslednji na toj funkciji, Nemačkoj omogući da preuzme inicijativu u dijalogu u odnosu na SAD – objašnjava Stojanović.
Merkelova i Makron korektni
Predsednik Srbnije je rekao da su nemačka kancelarka Angela Merkel i prvi čovek Francuske Emanuel Makron na video-samitu bili korektni i pokazali da razumeju poziciju naše zemlje.
– Srbija od njih nije bila izložena pritiscima, ali treba imati na umu da su obe zemlje priznale nezavisnost Kosova – rekao je Vučić, koji je u četvrtak uveče u Parizu imao sastanak sa Makronom, koji je priredio i radnu večeru. Sastanak u četiri oka trajao je sat i po. Makron je, prema Vučićevim rečima, kao i obično govorio direktnim jezikom, baš kao i on, zbog čega, kako je istakao, Srbija uvek dobija poštovanje Francuske i njenog predsednika.
Uključenje iz ambasade Srbije
Uključenje iz rezidencije Video-konferencija o Kosovu u Parizu je trajala nešto više od sat vremena, a Vučić se na samit uključio iz rezidencije ambasadora Srbije u Parizu, gde boravi u dvodnevnoj poseti. Učesnici video-skupa bili su i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel, dok je Prištinu u funkciji premijera predstavljao Avdulah Hoti.
