Srbija je ovog meseca dobila slične kritike iz SAD kao Bugarska uoči izbora na kojima je sa vlasti pao premijer Bojko Borisov, piše briselski portal Euraktiv.
Te poruke Sofiji i Beogradu, koje se tiču korupcije, podjednako su direktne, a jedina razlika je što su u Bugarskoj već proizvele veliki efekat s obzirom da je došlo do promene vlasti, navodi bugarska novinarka Antoaneta Nikolova.
Ona podseća da je više članova Kongresa SAD objavilo ovog meseca pismo u kojem kritikuju sve veću korupciju i pad slobode medija u Srbiji i pozivaju predsednika Džozefa Bajdena da ne okleva sa uvođenjem sankcija u obliku zamrzavanja imovine određenim pojedincima u Srbiji.
Na osnovu naloga koji je potpisao Bajden, Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC) sankcionisala je tri državljanina Bugarske zbog korupcije i njihove mreže koje obuhvataju 64 entiteta.
To deluje kao “već viđeno”, navodi se u tekstu, pošto su uoči parlamentarnih izbora u Bugarskoj 4. aprila dva američka senatora napisala da je “Bugarska zabeležila najniži rezultat u Evropskoj uniji i na Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparensi internešenel za 2019. i na Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica”.
Borisov je izgubio vlast na tim izborima.
“Ako su pismo o odnosima SAD i Bugarske potpisala dva senatora, ono koje se tiče Srbije potpisalo je sedam senatora. Uz to, njihov stil je veoma sličan”, stoji u tekstu na portalu Euractiv.
Istog dana kada su senatori objavili pismo o Srbiji, 5. novembra američki mediji su otkrili da Srbija nije među pozvanima na Samit za demokratiju koji organizuje Bajden, podseća Nikolova i dodaje da je Srbija “u društvu isključenih”, uz Tursku, Belorusiju, Rusiju i samo jednu članicu EU, Mađarsku.
Dodaje da te zemlje, “prema administraciji u Vašingtonu, ne ispunjavaju američke standarde demokratije”, kao što nije ni Bugarska, dok izbori nisu doneli promenu.
