Prošle srede priroda je ovde pomahnitala. Za tili čas mesto je dobilo ožiljke koje će uklanjati godinama, a četiri dana bilo je odsečeno od sveta. Nekim Krupanjcima sav imetak je odeća u kojoj su pobegli pred vodom.
Svaka ulica milion sudbina. Oni koji više nemaju krov nad glavom smešteni su u hotelu Pegaz.
Tu je sedmočlana porodica Migić. Prekidamo ih u doručku, na stolu tunjevina iz konzerve. Glava porodice Mevludin ovde je sa suprugom Pavlinom, profesorom geografije, ćerkom Brankom, sinom Dariom, snajom Cakom i unukama Valentinom od tri i po, i šestogodišnjom Violetom. Kada su se tu sudarile podivljale rečice zbrisale su dve kuće, od jedne je ostao zid kupatila sa kadom i bojlerom, a od druge ništa. Migićima je kuća ostala, ali nema više okućnice.
Račun za pomoćNema još procena o visini štete, ali je sigurno da će se ova opština, devastirano područje čiji je stepen razvijenosti ispod 50 posto republičkog proseka, dugo oporavljati od ovoga. Opština je otvorila dinarski namenski račun kod Uprave za trezor za uplate finansijske pomoći u otklanjanju šteta od poplava. Primalac je Opština Krupanj, svrha uplate – pomoć za otklanjanje šteta od poplava, broj računa 840-3057741-98, model 97, poziv na broj 42051. |
– Kada smo videli šta voda radi, po kiši i blatu, sa decom u rukama jedva smo preko brda uspeli da se sklonimo. Sve nam je voda odnela, šupu, dvorište… Od četvrtka smo u hotelu. Ne znam dokle ćemo. Ne znamo šta ćemo, hoće li se ikada rečno korito ponovo uraditi. Do kuće ne možemo i da hoćemo, a i brdo iza nas izgleda klizi – kaže Pavlina pokušavajući da zadrži suze.
– Imali smo dvorište od ar i po, a sada ni metra, nema ni terase, ni voća. Od kuće do Likodre bilo je petnaestak metara, a sada iz kuće ulazimo direktno u razvaljeno rečno korito. Jutros su mašinama srušili most za koji smo tri godine ganjali dozvole, pare sam pozajmljivao da ga uradimo, a sad su ga srušili bez našeg znanja. Kuća je ostala, ali ne znam koliko je bezbedna – kaže Mevludin dok pokazuje ono što je ostalo od mosta i kuću preko reke.
Uzvodno razvaljene kuće. Ostali zidovi i vrata koja vode u prazninu. Tamo gde je bila kuća gomila šuta. Tu je bila i kuća Šabana Suljića od 90 kvadrata, koji od imovine sada ima samo odelo u kome je bio u sredu.
– Ništa nisam izneo sem glave na ramenima. Uspeli smo da izađemo, supruga, sin, snaja i dvoje unučadi. Gledao sam kako voda uništava sve što sam stvarao, hteo da skućim za sina, ali sada nemamo ništa – kaže slomljeno dok iz daleka još huji mutna rečica.
Srbija dan posle: |
Delovi uz reke i rečicu Zmajevac izgledaju kao da je njima protutnjao Dunav, a onda se naglo smanjio. Tone blata, zemlje, peska, donela je voda u podrume, prizemlja i dvorišta. Umesto kuće gomila crepa, nešto dalje kao da je od kartona druga izvrnuta sa sve temeljom. Slike iz filmova katastrofe u centru Rađevine. Za Krupanj sada svi znaju.
Prema dosadašnjim podacima, u samom Krupnju pod vodom je bilo oko 500 kuća. Osam je voda potpuno porušila, osam je oštećeno i nisu za stanovanje, dok je po krupanjskim selima klizište oborilo 11 kuća.
Na Bogoštici su pala četiri mosta, po dva na Kržavi i Brštici, a od 15 malih pešačkih mostova u Krupnju je ostao jedan.
Krupanj je ranjen, ali nije pobeđen, kako reče jedan meštanin, dok je glave na ramenima, sve će se ovo popraviti i izgraditi. Nije ovo prva nevolja koja pogađa nas i zemlju Srbiju. Žilavi smo mi.
SUTRA – Srbija dan posle (5): Šuma koja hoda
