Portparol tog veća Ivana Ramić izjavila je Tanjugu da je više od 40 svedoka iskaz dalo pod pseudonimom.
Ramićeva je objasnila da se svedoku posebne mere zaštite obezbeđuju kada postoje okolnosti koje ukazuju da bi javnim svedočenjem njemu, ili njemu bliskoj osobi, bio ugrožen život, zdravlje, sloboda ili imovina većeg obima, posebno u postupcima organizovanog kriminala, korupcije, ratnih zločina.
Ona je precizirala da status zaštićenog svedoka sud može odobriti po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka u postupku ili na zahtev samog svedoka. Odluku o davanju statusa zaštićenog svedoka u istrazi donosi istražni sudija, a po stupanju optužnice na pravnu snagu pretresno ili vanpretresno sudsko veće, rekla je ona.
Podaci o identitetu svedoka i njemu bliskih osoba zatvaraju se u poseban omot koji se potom zapečaćen predaje na čuvanje jedinici za zaštitu, ukazala je Ramićava.
Ona je dodala da zapečaćeni omot može otvoriti samo drugostepeno veće, koje odlučuje o žalbi protiv presude i tada se na omotu naznačava dan i čas otvaranja i imena članova veća koji su upoznati sa sadržajem podataka.
