Predsednik Aleksandar Vučić i patrijarh srpski, njegova svetost Porfirije, prisustvovali su početku izvođenja radova na rekonstrukciji Centralne kule Memorijalnog kompleksa Staro sajmište u Beogradu. Kod ovog centralnog objekta koncentracionog logora u kojem je tokom Drugog svetskog rata u dva nacistička logora stradalo više od 6.500 Jevreja, oko 10.000 Srba i nekoliko stotina Roma, predsednik je poručio da je naše pokolenje svedok brojnih pokušaja relativizacije događaja Drugog svetskog rata, ali da to ne može da bude politika sadašnjosti ni Evrope, niti sveta, a da u Srbiji nikad neće biti.
Početak radova obeležen je polaganjem cigle, a ceremonija je počela izvođenjem himne Bože pravde. Minutom ćutanja odata je pošta svim stradalim žrtvama koncentracionih logora, a predsednik se potom izvinio preživelima iz najtežih zločina i genocida tokom Drugog svetskog rata.
Izvinjenje preživelim
– Želim da vam kažem veliko “izvini”. Izvinite zbog toga što je ova zgrada iza mene u takvom stanju i što gotovo 80 godina nismo vodili računa o svojoj prošlosti niti brinuli o budućnosti – rekao je Vučić.
On je istakao da je velika čast biti predsednik Srbije koja je počela da se seća i da pamti.
– Počinioci zla na ovom mestu imaju razloga da kriju istinu. Ovde su ljudi zverski prebijani, vešani i streljani, ali i umirali od gladi i bolesti i u dušegupkama odvođeni u smrt. Odavde su deportovani u druge logore smrti na prinudni rad, od kog je većina i stradala. Danas, na 78. godišnjicu ukidanja logora mi ga konačno oslobađamo. Obnavljamo sećanje na logor tako što počinjemo da rekonstruišemo centralnu kulu – rekao je predsednik.
On je podsetio da je logor Staro sajmište zatvoren u julu 1944. i da je od kraja Drugog svetskog rata, u trenutku kada je NDH de fakto prestala da postoji na ovim prostorima, sve do danas istina o ovom logoru bila sahranjena. On je ukazao da je Staro sajmište za kulturno dobro proglašeno tek 9. jula 1987. godine i da je od tada prošlo još tri i po decenije, a da smo na našu sramotu imali preča posla nego da se bavimo žrtvama, koje su ostavljane po strani da se nekome ne bismo zamerili. Ukazao je na to da su brojne generacije političkih lidera još iz komunističkog vremena ignosirale stradalnike logora.
Lakše je okrenuti glavu
– Kao da nikad nismo mogli da raspetljamo komlikovane odnose, jer je uvek bilo lakše okrenuti glavu i ne rešavati probleme. Deo po deo toga sada rešavamo, i to nije pitanje novca, nego energije. Uradili smo nešto dobro za sve građane, Srbe, Jevreje, Rome, Hrvate, Slovake, Mađare Bošnjake… Vraćajući dug precima, opominjemo potomke šta ne smeju da dozvole da im se dogodi – rekao je Vučić.
On je istakao da Srbi, kad traže od drugih da priznaju i da govore o zločinima nad nama, moraju biti dovoljno odgovorni da se uvek otvoreno i jasno osude oni koji su u naše ime činili zločine nad drugima.
– Samo tako moći ćemo da gradimo poverenje i dođemo do pomirenja – rekao je Vučić, koji je potom obišao Memorijalni kompleks.
Učimo od Jevreja
Vučić je rekao da je imao čast da se sreće sa Šimonom Peresom (bivšim predsednikom Izraela) koji je rekao: “Šest miliona naših ljudi, Jevreja, živi u našim srcima, mi smo njihove oči koje se sećaju i vidimo i pamtimo isti užas kao oni.”
– Mnogo možemo da naučimo od jevrejskog naroda. Nažalost, na tih šest miliona Jevreja moramo dodati milione očiju Srba, Roma i drugih koji su ubijani na stratištima ovde – zaključio je Vučić.
Podrška verskih zajednica
Svečanosti na prostoru prisustvovali su i reisul-ulema Islamske zajednice Sead Nasufović, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Albahari. Takođe, bili su prisutni i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko i drugi predstavnici diplomatskog kora, zatim gradonačelnik Aleksandar Šapić i potomci logoraša.
Buđenje čovečnosti
Predsednik je pomenuo i generala i potonjeg predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera koji je naredio filmskim ekipima da snime odmah oslobođene koncentracione logore “jer će se na putu istorije naći neko kopile koje će reći da se sve to nikada nije desilo”.
Vučić je primetio da nas je istorija naučila da ništa nije nemoguće, i da zato uvek moramo da pamtimo sve žrtve.
– Naš istorijski zadatak je da u centru modernog Beograda gajimo sećanje na naše stradale sugrađane, Jevreje, Srbe i sve druge. Svako ko makar prođe pored Starog sajmišta videće šta se tu dešavalo. A ko poseti Memorijalni kompleks, ako ima makar mrvu čovečnosti, gledaće drugim očima svet oko sebe – naglasio je predsednik i dodao da će kroz dokumenta i fotografije biti predstavljene sve činjenice kako niko nikad ne bi mogao da kaže da se tako nešto nije dogodilo na Starom sajmištu.
Dva muzeja pod jednim krovom
Memorijalni kompleks “Staro sajmište” zajednički je projekat Ministarstva za kulturu i informisanje i Grada Beograda, a osnovan je kao ustanova posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje na tom prostoru.
Prema zakonu kojim je osnovan Memorijalni kompleks, zadatak ove ustanove je prikupljanje, sređivanje, čuvanje, održavanje, istraživanje, izlaganje i predstavljanje arhivske, muzejske i filmske građe, predmeta i dolumanata.
Predviđene su dve muzejske celine. Jedna će biti posvećena prvoj fazi, “Jevrejskom logoru Zemun”, a druga “Prihvatnom logoru Zemun” u kom su većinu žrtava činili Srbi. U centralnoj kuli biće kancelarije Memorijalnog kompleksa, prostor za izložbe i za edukaciju, a predviđeno je da cela ustanova bude predstavljena na svom sajtu. U sastav Memorijalnog centra ući će i Jevrejski prolazni logor Beograd – Topovske šupe, koji je bio udaljen nekoliko kilometara i nalazio se u blizini današnje Autokomande.
Prema zakonu, Upravni odbor kompleksa ima sedam članova s petogodišnjim mandatom, koje imenuje i razrešava Vlada Srbije. Dva člana predlaže Savez jevrejskih opština Srbije, jednog Nacionalni savet Roma, jednog ministarstvo kulture i dva sam Memorijalni kompleks.
Komandanti izbegli ruku pravde
Logor pod nazivom Jevrejski logor Zemun nalazio se na teritoriji koja je u Drugom svetskom ratu ušla u sastav NDH. Na zahtev Nemaca taj prostor im je ustupljen pod uslovom NDH da u logoru ne bude srpskih stražara ili policajaca i da se kompleks snabdeva i finansira iz Beograda.
U početku je logor bio samo za srpske Jevreje. Svakodnevno, od 8. decembra 1941. do početka maja 1942. godine, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih grobnica u selu Jajinci. Počev od maja 1942. godine, kad je Srbija proglašena “očišćenom od Jevreja”, u logor su dovođeni komunisti, partizani, četnici, kao i civili i to sve do jula 1944. godine. Kroz Prihvatni logor Zemun, kako je glasio novi naziv logora, prošlo je oko 32.000 ljudi, a ubijeno oko 11.000. Nekoliko Nemaca odgovornih za zločine izručeno je Jugoslaviji i pogubljeno. Komandant logora Herbert Andorfer i njegov zamenik Edgar Enge uhapšeni su u Zapadnoj Nemačkoj i Austriji i izrečene su im kratke kazne. Enge je nije odslužio zbog poodmaklih godina i lošeg zdravlja.
