Za sada, Srbija je bez plana kad je reč o opstanku njenog malog seljaka posle ulaska u EU. Deluje kao da vladajuća elita u Srbiji veruje da je propast malog seljaka neminovnost, nešto takoreći moderno i obavezno, a ne da je reč o uništenju čitave jedne kulture koja je u osnovi naše civilizacije.
Mediji u Srbiji prenosili su upozorenja agroekonomiste Milana Prostrana iz Privredne komore Srbije povodom ukidanja carina za 95,1 odsto za proizvode iz EU što je u skladu sa sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Potpunu carinsku zaštitu od 30 odsto zadržaće ulje, šećer i cigarete, a snižene carine će se zadržati na uvoz još oko 400 poljoprivrednih proizvoda. Po Prostranu, jedina dobra stvar je što će voće i povrće imati sezonsku carinsku zaštitu od aprila do oktobra, osim osnovne, koja iznosi od jedan do pet odsto.
Gde je spas za seljaka u Srbiji? Po Prostranu potrebno je što pre urediti sistem finansiranja poljoprivrednika i obezbediti kreditnu podršku seljacima sa kamatnim stopama od jedan do tri odsto. Mora se pojačati posed seljaka.
– Ako država prodaje zemlju – da je prodaje malim i srednjim farmerima i da daje povoljne kredite za kupovinu zemlje. Pred Srbijom je tri godine borbe da ojača konkurentnost seljaka dok stranci ne dobiju pravo da kupuju zemlju. Nije problem konkurentnost onih koji imaju 10.000 ili 20.000 hektara, već malih farmera sa tri, četiri hektara – rekao je Prostran.
Ministar za poljoprivredu Dragan Glamočić izjavio je nedavno da će država uložiti milijardu dinara u kratkoročne kredite za poljoprivrednike, ali je ubrzo postalo jasno da je reč o novcu uzetom iz budžeta za subvencije seljaka.
– Šta će se tu desiti? Ko ima daj mu, a ko nema uzmi mu i to malo da se ne muči – kaže Miroslav Grubanov iz Udruženja poljoprivrednika "Paor" iz Crepaje.
Miladin Ševralić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, predložio je da se ukinu subvencije za poljoprivredno zemljište u zakupu čime bi se uštedelo oko 3,5 milijardi dinara. On takođe predlaže da se ukinu subvencije gazdinstvima koja su veća od 50 hektara. Velike uštede mogle bi da se naprave tako što bi se subvencije uplaćivale prema kvalitetu zemljišta, a ne po površini. Tako bi najviše dobijali oni koji imaju najkvalitetniju zemlju.
Kraj sela?
|