Od gasovoda samo cev u banatskom selu Šajkaš
Tim pre što je vest koja uveliko dovodi u pitanje energetsku stabilnost države na duži rok u srpskoj političkoj čaršiji iskorišćena za međusobna optuživanja ko je kriv što se Srbija u pregovorima sa ruskim partnerom nije obezbedila i za negativan razvoj događaja.
Vučić traži razgovor sa PutinomPremijer Srbije Aleksandar Vučić nada se da će sa ruskim partnerima biti postignut dogovor o najboljoj energetskoj zaštiti Srbije. On je u Njujorku, gde je prisustvovao sednici SB UN o Kosovu, najavio da bi u narednim danima trebalo da razgovara sa ruskim predsednikom. Vučić kaže da bi voleo da dobije odgovor na pitanje zašto Srbija nije bila upoznata s odlukom ruskog partnera o obustavi Južnog toka iako je ove godine imao najmanje tri susreta sa Vladimirom Putinom. |
Prvi na tapetu se našao bivši šef države Boris Tadić, jedan od pokrovitelja međudržavnog energetskog sporazuma sa Rusima, a koji je obuhvatio prodaju NIS-a i podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor i eksploataciju domaćih nalazišta nafte i gasa. Ono što Tadiću, pre svega iz Srpske napredne stranke sada prebacuju, jeste to što se Srbija u ugovoru nije obezbedila u slučaju da ne dođe do izgradnje Južnog toka.
Gde je Velja?Zanimljivo je da se na tepetu zbog sporazuma sa Rusima našao prvenstveno Boris Tadić, ali ne i Vojislav Koštunica, tadašnji premijer koji je takođe tog 25. januara 2008. godine putovao u Moskvu da bi uveličao čin potpisivanja sporazuma. Iz okruženja bivšeg lidera DSS-a koji se u međuvremenu politički pasivizirao, poručeno je da se Koštunica po ovom pitanju u dogledno vreme neće oglašavati. Ćuti i Velimir Ilić, tadašnji ministar za kapitalne investicije koji je zapravo u ime srpske strane stavio potpis na krovni sporazum. Ilića, sadašnjeg koalicionog partnera SNS-a, naprednjaci u prozivkama upadljivo zaobilaze. |
Podsećamo da je upravo prolazak gasovoda kroz Srbiju i koristi koje bi od toga svake godine na ime tranzitnih taksi imao srpski budžet bile jedan od glavnih odgovora srpskih pregovarača na domaće kritike da je NIS prodat ispod cene, a da je rudna renta od tri posto više poklon nego trošak za Ruse.
Tadić je u četvrtak na vanrednoj konferenciji za štampu ponudio svoju "odbranu", tvrdeći da su srpski pregovarači pokušali da ubace klauzulu kojom bi se Srbija zaštitila u slučaju da ne dođe do izgradnje gasovoda.
– Ruska strana to nije prihvatala. Mi nismo imali povoljnu poziciju za pregovaranje, nalazili smo se na početku razbuktavanja svetske ekonomske krize i imali smo nepovoljnu poziciju jer je naša naftna industrija bila na kolenima, a niko drugi nije bio zainteresovan za nju osim Gaspromnjefta – objašnjava bivši predsednik Srbije, a sadašnji lider SDS-a Boris Tadić.
Da se šokovi ove prirode, u kojima je srpska strana isključivo na gubitku, i u budućnosti zadesiti domaću javnost, dovoljno je prisetiti se nekih spornih investicija i do kraja ne raščivijanih privatizacija, najavljenih na velika zvona, od Sartida, preko Borskih rudnika, Alpine-Por, Solarnog parka, Galenike… Podugačak je to spisak, a o dva slučaja u kojima javnost još nije načisto šta je Srbija dala a šta dobila od stranog partnera, letos je govorio i premijer Vučić.
Na pitanje narodnog poslanika Zorana Živkovića (NS), šta sadrže ugovori sa Fijatom, Vučić je odgovorio da ugovor sa italijanskom automobilskim gigantom neće biti objavljen jer na to ne pristaje druga strana. Ali je i konstatovao da je na Fijat "vlada najviše potrošila novca", te da je taj ugovor njegova vlada potpisala da bi "verovatno bila optužena za najteži kriminal".
Premijer, međutim, iako je obećao još uvek do kraja nije obelodanio aranžman s Arapima vezan za Jat, dok su o projektu Beograd na vodi već tolike kontroverze i otpori struke da je gotovo izvesno da bi monumentalno zamišljen futuristički "grad u gradu" na obali Save mogao postati i najupečatljiviji spomenik propalih ambicija aktuelnog režima.
Đogović: Potražiti alternativeDirektor Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović izjavio je juče da Vlada Srbije treba da shvati da je priča s izgradnjom Južnog toka završena i da se vidi na koji način može da se obezbedi energetska bezbednost zemlje jer je to najveća negativna posledica po Srbiju zbog obustave gradnje Južnog toka. – Energetska nebezbednost govori da ste zemlja krhke stabilnosti, ali i da ste nestabilan snabdevač energentima privrednika u ovoj zemlji. Investitori kada dolaze pitaju za puteve, poreske zakone, ali i kakva je energetska obezbeđenost zemlje – istakao je on. |
