Grupa srpskih intelektualaca u Sloveniji okupljenih oko Srpskog kulturnog centra – srpske biblioteke “Mihajlo Pupin”, započela je 16. novembra prikupljanje podrške za usvajanje Zakona o srpskoj zajednici u Republici Sloveniji čime bi se Srbima u ovoj državi omogućilo da uskoro dobiju i status nacionalne manjine.
U razgovoru za “Vesti” autori ove inicijative ističu da su akciju simbolično pokrenuli na Dan tolerancije, a sa ciljem da srpska zajednica počne da ostvaruje prava u oblasti kulture, obrazovanja, upotrebe jezika i pisma, informisanja i delotvornog učešća u vlasti.
Emilija Mitrović Miloš, odbornica u Skupštini grada Ljubljane navodi da, iako je istorijska činjenica da srpska zajednica nastanjuje područje današnje Republike Slovenije još od 15. veka, niko danas tačno ne zna koliko je zapravo Srba u ovoj državi.
– Procene o broju Srba u Sloveniji kreću se od 40.000 do 100.000 ljudi. Zapravo, svake godine se u Sloveniju doseli nekoliko hiljada ljudi iz Srbije i Republike Srpske. Pošto popis nije organizovan još od početka 2000-ih, predložili smo da za potrebe utvrđivanja broja, statusa i mesta prebivališta pripadnika srpske zajednice u Sloveniji to pitanje bude rešeno Zakonom o srpskoj zajednici, koji predviđa osnivanje Registra pripadnika srpske zajednice u Republici Sloveniji – kaže Emilija Mitrović Miloš.
Danijela Pećanac, profesorka slovenačkog jezika dodaje da Srbi u Sloveniji ovim zakonom samo traže ista ona prava koja Slovenci odavno imaju u Srbiji.
– Naš kulturni centar blisko sarađuje sa zvaničnim predstavnicima slovenačke nacionalne manjine u Srbiji i ove godine smo izveli važan projekat u kome smo predstavili znamenite Srbe u Sloveniji i znamenite Slovence u Srbiji koji su svojim nesebičnim doprinosom našem zajedničkom razvoju gradili mostove između naših naroda i na koje danas svi gledamo sa ponosom. Zato i ova inicijativa da Srbi u Sloveniji dobiju status nacionalne manjine niko ne treba da doživljava kao pretnju ili provokaciju, već upravo suprotno. Samo se međusobnim uvažavanjem i negovanjem prijateljskih odnosa možemo svi zajedno razvijati – ističe ova profesorka.
Marko Sladojević iz advokatske kancelarije Drolec Sladojević objašnjava da u pisanju inicijative nisu učestvovali samo pravnici, već i velika grupa srpskih intelektualaca i preduzetnika koji žive i rade u Sloveniji.
– Srbi u Sloveniji žele da dobiju isti onaj status koji se nacionalnim manjinama u Srbiji omogućava kroz Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, u Hrvatskoj kroz Ustavni zakon, ali i Zakon o romskim skupinama koji već postoji u Sloveniji. Za formalno dobijanje statusa nacionalne manjine potrebna je promena Ustava Republike Slovenije, što predstavlja izuzetno težak, dug i, iznad svega, neizvestan put. Ovaj komplikovan proces zahteva da najmanje 30.000 birača ili 20 poslanika predlože pokretanje postupka za izmenu Ustava, o čemu zatim odlučuje Skupština dvotrećinskom većinom. Osim toga, Skupština mora predložene izmene Ustava da pošalje na referendum ako to zatraži najmanje 30 poslanika. Izmene Ustava usvajaju se na referendumu ako je za njih glasala većina glasača koji su glasali, pod uslovom da u glasanju učestvuje većina svih birača. Zbog svega toga ne čudi činjenica da Srbima u Sloveniji još nije pošlo za rukom da dobiju status nacionalne manjine. Mnogo lakši i brži put do istih prava predstavlja donošenje Zakona o srpskoj zajednici, koji ne isključuje neko buduće dostizanje statusa nacionalne manjine – objašnjava Sladojević.
Podrška “za minut”
Predstavnici SKC “Mihajlo Pupin” ističu da je procedura da se podrži inicijativa za donošenjem Zakona o srpskoj zajednici u Republici Sloveniji krajnje jednostavna, a pritom i potpuno anonimna.
Dovoljno je da se ode na veb sajt pupin.si/zakon i za manje od jednog minuta je cela procedura završena.
Tekst predloga zakona može se videti na linku http://pupin.si/zakon/ZSRBS-1.pdf, a sve novosti na Jutjub kanalu “KD Mihajlo Pupin”.
Pravo na jezik i škole
U predlogu Zakona, Srbi iz Slovenije se između ostalog zalažu da dobiju pravo na nastavne i vannastavne aktivnosti u osnovnim i srednjim školama, pravo na predškolsko, osnovno i srednjoškolsko obrazovanje na srpskom jeziku, ali i mogućnost osnivanja privatnih škola ili fakulteta na srpskom ili srpskom i slovenačkom jeziku.
Između ostalog, Zakon bi omogućio i ravnopravnu službenu upotrebu srpskog jezika i pisma u mestima u kojima procenat pripadnika srpske zajednice dostiže deset posto od ukupnog broja stanovništva, kao i pravo na korišćenje srpskog jezika u upravnom i sudskom postupku u mestima gde tradicionalno žive pripadnici srpske zajednice.
