Božićni i novogodišnji praznici su za Srbe koji žive u Italji tradicionalno i najduži odmor, ali zbog Covid-19 ove godine najveći deo njih neće se zaputiti u otadžbinu, a oni koji uprkos svemu krenu put Srbije, moraće da računaju sa rizicima. Ne samo zbog epidemiološke situacije u Italiji i u Srbiji, već i zbog mera ograničenja koje su u dve države različite i zbog kojih bi se takav odmor mogao neželjeno produžiti.
U Italiji prema odluci vlade svi koji putuju u inostranstvo moraju po povratku da imaju PCR test i da provedu dve nedelje u karantinu.
Najviše Srba, oko 40 hiljada, živi i radi u severnim, razvijenim italijanskim pokrajinama Veneto i Friuli Venecija Đulija. Spajanjem praznika i nekoliko dana godišnjeg odmora, moglo se zaokružiti i do mesec dana kod kuće, počevši već od kraja decembra, pa sve do 20. januara.
“Deca su nam u Srbiji, ali previše je rizično”…
Ove godine zbog pandemije mnogi, kao Gordana Stanimirović odustaju od putovanja. Ona već 25 godina živi i radi u Italiji, muž fizički radnik je na prinudnom odmoru, a ona “radi po kućama”. Dvojica sinova su u Srbiji.
– Nikuda ne idemo, žao mi je, deca su nam u Srbiji, ali previše je rizično. Muž bi i mogao što se tiče slobodnih dana, ali ja ako krenem rizikujem posao. Mogu imati odmor i slobodne dane, ali gazde su mi rekli da ako putujem moram im doneti po povratku test na kovid da sam negativna – kaže Gordana.
Gordana radi 6 od sedam dana u nedelji, izlaži iz kuće u 7:30 ujutro i vraća se uveče između 19h i 19:30. Jos uvek je mlada žena, ali “istrošena”, rad po kućama je težak posao.
Mirko Petrović je poreklom iz okoline Užica, 30 godina živi i radi u Italiji, razveden bez dece, svake godine pred zimu obiđe majku i obezbedi joj drva za loženje da ima za celu zimu.
– Ma kakvi, ne idem, ne mogu da rizikujem da majci prenesem zarazu ili da se ja usput zarazim. Obično idem autobusom, a sada čujem da na ulazu u autobus ne mere temperaturu, ne mogu da rizikujem da budem u autobusu 10 sati sa nekim ko je zaražen – kaže Mirko.
“A drva za grejanje majci?”, zamoliće rođaka da to obezbedi ove godine umesto njega, kaže Mirko.
U prvom talasu pandemije koronavirusa regija Friuli Venezija Đulija imala je, u poređenju sa drugim delovima Italije, manje zaražnenih i preminulih. Ali, u poslednja dva meseca epidemiološka situacija se pogoršala, naročito u centru regije Trstu, tako da je rizično i doći i putovati van Trsta.
– Što da rizukujemo, i ja i muž, a deca svakako ne bi išla. Jeste volela bih, znate kako pola godine se spremamo da idemo kući za praznike, ali nit’ valja ovde nit’ valja tamo, ne znam gde je lakše zaraziti se , a onda šta ću? – kaže Svetlana koja je u Italiju došla sa porodicom posle ratova devedesetih godina i tu ostala.
“Ići kući” i dalje znači vratiti se u Srbiju…
Brojna zajednica Srba, oko 9.000 članova živi i radi u Vićenci i okolini, bogatoj industrijskoj zoni na severu Italije. Pred božićne o novogodišnje praznike mnogi će dva puta razmisliti pre nego krenu na odmor u Srbiju. Ne samo zbog trenutne epidemiološke situacije već i dogođaja iz jula meseca.
Naime, letos je štampa opširno pisala o slučaju Srbina i kolege Italijana koji su se zarazili koronavirusom nakon posete Srbiji, a ceo slučaj predstavljen je u medijima tako kao da je zaraza bila “ekskluzivna srpska pojava”.
Malo zbog stigme a malo zbog epidemiološksih strogih anti-kovid mera i straha da se ne ostane bez posla, mnogi odustaju od putovanja i ostaju za praznike u Italiji.
– Nećemo ići kući – kaže Nebojša koji skoro 30 godina radi u Vićenci kao vodoinstalater, ima dvoje dece i ženu koja samo povremeno radi.
I tako za većinu naših čak i onih koji decenijama žive i rade u Italji, koji na italijanskim adresama imaju svoje kuće i stanove u vlasništvu, čija su deca ovde rođena i dalje “ići kući” znači vratiti se u Srbiju.
Ove godine zbog pandemije Covid-19, za mnoge će to biti neispunjena nada.
