"Srbima je u Albaniji izuzetno teško da opstanu i sačuvaju sopstveni identitet", kazao je Brajović i zatražio da problem srpske zajednice i njenog zastupanja bude prioritet i zakonom uređeno pitanje u budućoj saradnji Srbije i Albanije.
Mnogi novi albanski zakoni su i dalje u suprotnosti sa evropskim konvencijama i ne omogućavaju manjinama da ostvare svoja prava, pre svega pravo na nacionalni identitet, kazao je Brajović za prištinsko Jedinstvo.
"Škola na srpskom jeziku nema, izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti je zabranjeno, kao i upotreba tradicionalnih imena i prezimena na ić, prava na obrazovanje i informisanje na srpskom. Održavanje kontakata sa matičnom državom ukinuto je kao i pravo na slobodu veroispovesti", tvrdi Brajović.
Među problemima, su, prema rečima Brajovića, pored teškog ekonomoskog položaja i ogromne administrativne i finansijske prepreke za vraćanje nasilno albanizovanih srpskih imena i prezimena.
"U matičnim knjigama izbrisana je srpska nacionalnost i definisana kao albanska. Karakteristicna porodična imena i prezimena zamenjivana su albanskim – po svom značenju, ponižavajućima, Druri (Drvo), Guri (Kamen), Hekuri (Gvožđe)…", kazao je on.
Danas uz veliku novčanu naknadu mogu da promene samo jedno – ime ili prezime.
Demokratske promene u Albaniji i prihvatanje evropskih konvencija o ljudskim pravima i pravima nacionalnih manjina, odnosno uključivanja tih promena u politički i društveni život Albanije slabo su se odrazila na unapređenje manjinskih prava, kazao je Brajović.
Procenjuje se da bi broj pripadnika srpskocrnogorske zajednice prevazišao broj grčke nacionalne zajednice koja je najbrojnija, rekao je Brajović i podsetio da je srpska zajednica tek 2006. godine dobila status nacionalne manjine.
Srpska zajednica nije zastupljena u Parlamentu Albanije, rekao je Brajović i doado da nema ni sportska udruženja ni klubove. U Albaniji Srbi uglavnom žive u grdovima Skadar i Koplik i okolnim selima.
