Osnivač i predsednik ove organizacije Filip Filipi u razgovoru za "Vesti" objašnjava detalje novog projekta, a govori i o tome na koji način bi Srbija mogla da se više osloni na svoju dijasporu.
Koji je cilj nove akcije?
– U pitanju je pomoć deci u Srbiji, a mi ćemo se fokusirati na tri oblasti – izgradnju i obnovu škola, finansiranje nastave za ugrožene učenike, dostavu odeće i drugih potrepština sirotištima i centrima za decu i omladinu s poteškoćama u razvoju i na kraju održavanje sportskih kampova za decu s posebnim potrebama.
Uspelo vam je što mnogima nije – okupili ste srpsku omladinu širom svet. Kako vam je to pošlo za rukom?
– Bilo je teško i zahtevalo je mnogo strpljenja i kreativnosti. U našim zajednicama u dijaspori zaista nemamo organizovan pristup filantropiji. Sve se svodi na akcije tipa svako pomaže svoje selo. Niko, naravno, ne želi da ulaže svoje vreme i novac u nešto maglovito, pa je trebalo mnogo strpljenja da pokažemo kako ćemo mi raditi drugačije. Društvene mreže su odigrale važnu ulogu u širenju naših zamisli.
Mlađe generacije Srba u dijaspori su dobrim delom već asimilirane u zemljama gde žive. Ima li načina da se to promeni?
– Ne slažem se s tom ocenom, mada je činjenica da će se naredna generacija asimilovati ukoliko se ne dese neke promene. Da bismo to sprečili ne treba neka specijalna formula, već je dovoljno da pogledamo kako su ovaj problem rešili narodi koji su uspeli da održe svoju kulturu i kolektivne nacionalne interese. Jevreji su sjajan primer i moramo da se ugledamo na njih što je više moguće.
Mladi su najugroženijiZašto ste se odlučili da pomažete najmlađe? |
Vaš projekat prošle godine nije prošao na konkursu Kancelarije za dijasporu Vlade Srbije?
– Da, to je bila interesantna odluka. U prvi mah smo bili šokirani i smatrali da će to izazvati zgražavanje srpske javnosti, ali onda smo shvatili da je naša situacija po srpskim merilima samo manji skandal. Drago mi je što se Vučić otarasio te kancelarije.
Jeste li saznali zašto je Kancelarija odbila Vaš projekat?
– Slavka Drašković je došla na taj položaj tako što ju je za to mesto predložio Majkl Đorđević, biznismen iz Kalifornije, koji poseduje banke širom bivše Jugoslavije. To joj je omogućilo da nekažnjeno bude deo sumnjivih aktivnosti i oličenje neprofesionalnog ponašanja. Mi smo bili nesrećna žrtva ovih okolnosti.
Lazar je bio uspešanDa li su Lazar Krstić ili Božidar Đelić zaista jedini stručnjaci koje dijaspora ima, ili su samo oni bili "dovoljno ludi" da se vrate u Srbiju? |
Imate li savet za Vladu Srbije kako da se na bolji način približi svojoj dijaspori?
– Daću vam iskren odgovor. Moraju da oforme Ministarstvo za dijasporu, a mene da imenuju za ministra, ali bez partijskih ograničenja. U protekle tri godine imali smo najorganizovaniju dijasporu na zapadu, odmah posle Jevreja i možda Jermena.
I jedne i druge sam izučavao i sarađivao sa njima.