Kako navodi list, u pitanju je računica kojoj je veoma doprinela Narodna banka Srbije. Bilo je dovoljno da radi veće dinarizacije, odnosno većeg učešća dinara u našem, inače, visoko evroizovanom sistemu, za svaki kredit indeksiran u evrima uvede obavezan depozit od 30 odsto vrednosti zajma.
Samo tim potezom centralna banka je praktično „ukinula” devizne keš kredite isplaćene u dinarima, ali kao dug pretvorene evre. Za tili čas naši ljudi su se preračunali i otkrili da im je povoljnije, pitanje i da li jevtinije, da se manu depozita i devizne klauzule i listom krenu da uzimaju dinarske zajmove čije su kamate poprilične za naše uslove.
U najpovoljnijoj varijanti zaduživanja, oko 18 pa sve do 24 odsto. Veoma često ta nominalna kamatna stopa naraste još za nekoliko procentnih poena dok je banka ne iskaže kao efektivnu cenu zajma. Uprkos niskoj inflaciji, koja je jedva dva procenta godišnje, kamate na dinarske zajmove i dalje su gotovo zelenaške.
Deklarativno bankari će javno reći da su se stekli mnogi uslovi da kamate na dinarske zajmove idu dole, ali to se u praksi još ne dešava.
Već duže vreme kamate na evrokredite znatno manje su od dinarskih, pa uprkos tome što postoji rizik od promene kursa, može da se nađe rezon u uzimanju baš ovakvih zajmova. Osim toga, u vreme meseca štednje banke se nisu utrkivale da privuku klijente nižim kamatama.
Kao po komandi na oročenu štednju do godinu dana davale su kamatu oko 1,5 odsto. Otuda i pitanje da li je došlo vreme da banke, kad već na niskom nivou drže kamatu na oročene evre, smanje kamatu i na devizne zajmove.
U ponudi banaka može da se nađe evrozajam s kamatom od sedam pa sve do 15 odsto godišnje. Pitanje je šta je isplativije. To svako od budućih dužnika mora da izračuna. Uzeti zajam s kamatom od sedam u deviznom znaku ili dinarski s cenom od 18 ili 24 odsto?
