Srbija je protekle nedelje dočekala međunarodni dan migranata sa povećanjem broja povratnika iz Nemačke i drugih zemalja Evropske unije i istovremeno sa smanjenjem broja tražilaca azila u državama Zapadne Evrope. Da se takav trend beleži od 2016. govore podaci iz istraživanja profesora Slobodana Cvejića “Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021”. Te podatke je objavio srpski Komesarijat za izbeglice i migracije, uz podršku globalnog programa Nemačke razvojne saradnje Migracije za razvoj koji sprovodi GIZ. Statistika kaže i da je 2020. godine bilo 1.008 registrovanih realizovanih readmisija.
Najviše penzionera
Sve je manje ljudi koji odlaze u EU u potrazi za azilom, jer kako za “Vesti” objašnjava vanredni profesor dr Danica Šantić, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju sa Geografskog fakulteta u Beogradu, definitivno nema pravih razloga za to.
– Znamo da azil podleže Ženevskoj konvenciji i da su jasne smernice koja ga lica dobijaju, na taj način ostaju u određenoj zemlji i daje im se status izbeglica. Ta država je dužna da im obezbedi zaštitu i boravak. Kod nas je to dugo tema i priča se da, zbog velikog broja ljudi sa ovih prostora koji idu u zemlje šengenskog prostora, negde postoji mogućnost ponovnog uvođenja viza našim građanima za ulazak u EU – kaže ona uz napomenu da se takva informacija javlja sporadično, a da podaci, naročito iz Komesarijata govore da je takvih ljudi sve manje.
Povećanje broja povratnika iz Nemačke i drugih zemalja Unije, objašnjava činjenicom da su to oni koji se vraćaju po Sporazumu o readmisiji, odnosno da je Srbija dužna da sarađuje sa državama sa kojima je takve sporazume potpisala i da ih na osnovu toga, vraća kući.
– Potom i da im pomogne da se integrišu ponovo u društvo, mada se često dešava da nisu proveli puno vremena van Srbije, jer se zahtevi za azil koje podnesu brzo rešavaju. Njihov broj jeste povećan, ali nije veći od broja lica koja se vraćaju kada ostvare uslove za penziju. I dalje imamo najviše penzionera povratnika. Potvrda su podaci iz popisa 2011. koji su pokazali da je od 200.000 onih koji su se vratili najviše bilo onih koji su ostvarili godine ili uslove za odlazak u penziju – ukazuje naša sagovornica i napominje da se očekuje da i nedavno sprovedeni popis potvrdi taj podatak.
Integracija u društvo
Na direktnom individualnom osnaživanju povratnika i boljoj integraciji u društvo, GIZ radi u okviru Nemačkog informativnog centra za migracije, stručno obrazovanje i karijeru. Nudi savetovanje i usluge posredovanja kako za povratnike iz Nemačke i trećih zemalja kojima treba podrška u socijalnoj i ekonomskoj reintegraciji tako i za lokalno stanovništvo.
– Sve usluge centra za naše građane su besplatne – ističu oni.
GIZ je u saradnji sa partnerima Ministarstvom za rad i Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije u 2022. godini direktno osnažio na stotine građana iz ugroženih kategorija, pruživši samo povratnicima iz Nemačke više od 3.000 individualnih mera podrške. U ovoj godini su otvoreni Društveni centar Prokuplje sa ciljem podrške povratnicima i lokalnom ugroženom stanovništvu iz zajedničke donacije nemačke i japanske vlade, trening-centar za obuku šivačko-krojačkih profila u Raški, a zahvaljujući kojem je u deficitarnom tekstilnom sektoru do sada već zaposleno 130 osoba.
Takođe, u okviru ovog programa radi se i sa visokokvalifikovanim građanima koji su se školovali ili radili u inostranstvu, a odlučili da se vrate.
– U Srbiju se 2022. vratilo njih šestoro, a 22 tokom čitavog projekta. Zaposlili su se u javnim institucijama, naučnim institutima i civilnom sektoru, a 12 stručnjaka iz dijaspore ostvarilo je saradnju na domaćem tržištu. U toku je treći po redu konkurs Poslovne ideje za razvoj koji pruža finansijsku i logističku podršku dijaspori, a koja bi kroz zasnivanje inovativnih preduzeća u Srbiji doprinela razvoju domaćeg tržišta i otvaranju specifičnih, savremenih radnih mesta.
Seobe su prošlost
Danica Šantić podseća da su najmasovnije migracije bile krajem 60-ih i 70-ih godina, 20. veka, ali da je to prošlost.
– Ne očekuje se ponavljanje tog trenda u budućnosti, jer nema toliko brojnih generacija koje odlaze iz Srbije – procenila je ona.
Partnerstvo sa PKS
U toku je kampanja Privredne komore Srbije za privlačenje preduzetnika iz dijaspore za saradnju sa domaćim privrednicima, a program Migracije i dijaspora je podržao promo filmom, približivši publici angažmane podržanih stručnjaka povratnika.
Podrška zapošljavanju
U GIZ-u navode da je više od 600.000 evra Vlada Nemačke izdvojila za projekat izrade i primene inovativnih politika zapošljavanja u lokalnim samoupravama koji, uz podršku programa Migracije za razvoj od decembra sprovodi Ministarstvo za rad.
