"Zdravstvenu zaštitu nije ostvarilo 18,2 odsto građana, i to najčešće iz finansijskih razloga – njih 24,5 odsto. Kao druge razloge, 16,6 odsto građana je navelo dugo čekanje, a 5,7 odsto problem da stignu do zdravstvene ustanove. To je značajan podatak koji ranije nismo mogli da obezbedimo", objasnila je dr Jasmina Grozdanov, glavni istraživač ove studije iz Instituta za javno zdravlje Srbije.
Objavljivanje preliminarnih rezultata istraživanja ukazuje da su se mnogi bitni parametri, kada je reč o zdravlju, za sedam godina prilično pogoršali, što se može videti upoređivanjem istih podataka iz 2006. godine.
Plaćanje lekarskih pregleda, kao primarni razlog odsustva korišćenja zdravstvene zaštite, u istraživanju rađenom pre sedam godina navelo je svega tri odsto stanovništva, a danas je taj broj mnogo veći.
Direktor doma zdravlja u Valjevu, primarijus dr Milivoje Simović, inače, ginekolog po specijalnosti, nažalost i bez najnovije statistike, primećuje da se u poslednje vreme građani žale da im je mnogo teže ili mnogo skupo da se leče.
"Nije mali broj ljudi, najčešće poljoprivrednika iz seoskih područja koji nisu osigurani ili onih koji silom prilika ne rade i nemaju zdravstveno osiguranje, pa i kad imaju zdravstveni problem i treba da se leče, ne javljaju se lekaru. Ima dosta lekova za koje, bar u oblasti ginekologije, pacijentkinja mora da plati učešće u ceni, negde čak i do 75 odsto ili punu cenu. Pitanje je koliko ljudi mogu da nabave preporučeni lek i da se leče", rekao je za "Politiku" dr Simović.
Izabrani lekar u beogradskom Domu zdravlja "Vračar", Milica Nikolić-Urošević ne veruje da četvrtina građana Srbije nema 50 dinara da plati participaciju kod lekara u domu zdravlja, ali priznaje da je u Srbiji nažalost dostupnost lekaru veoma neravnomerna. Takođe, primećuje, sve je veći broj građana bez knjižice i osiguranja.
Prema novoj zdravstvenoj statistici nije porastao ni broj onih koji lekarsku pomoć za sebe i svoje najbliže traže u privatnim ordinacijama. Skoro svaki peti stanovnik Srbije 2006. godine išao je na lekarski pregled ili tražio pomoć od privatnika, odnosno – 19,4 odsto stanovnika.
"Procenat stanovništva koji koriste usluge privatne lekarske prakse u Srbiji sada je 15,1 odsto. Ipak je i to značajan broj, ako se posmatra u apsolutnim brojevima: to je nešto manje od milion, odnosno oko 900.000 stanovnika. U tome prednjače Beograđani – 25 odsto. Gledano po strukturi pregleda, oko 60 odsto je posetilo laboratorije", kaže dr Jasmina Grozdanov.
Dr Simović kaže da u Valjevu privatne laboratorije imaju pune ruke posla, jer pacijenti žele da brže stignu do rezultata, a neki to sebi mogu i da priušte. Razlog da se ne odlazi u državne laboratorije u domovima zdravlja, prema tvrdnji dr Nikolić-Urošević, isključivo je komfor!
"Pacijenti, naročito mlađi ljudi neće da ustanu u sedam sati ujutro. U domu zdravlja mogu da se dobiju sve laboratorijske analize, ali moraju da ustanu rano ujutru", navodi dr Grozdanov.
