– Ne zna svako da ovako živi – mudro je u pariskom restoranu Le Baržo (Veseljaci), izjavila Jelena (Kragujevac) u društvu Mikija (Negotin), Nadice (Mladenovac) i Zvezdana (Aranđelovac), te dodala da ima dve želje, a obe su – ljubav.
Osetio tu emotivnu snagu gazda Dejan Lukić, pa je tokom cele noći podgrejavao do ključanja, gorivo mu bio kvartet neumornih muzičara, svaku pesmu raspaljivali do vulkanske erupcije, pa tutnjalo, brujalo, pržilo, noge i to izdražale, a srcu lepo.
Mesta oko stolova popunjena, tanjiri se brzo ispraznili za šta zasluge imaju glavni kuvar Ivan Zzivić (Kragujevac), desna i leva ruka mu Nemanja Vićković (Beograd), glavna konobarica je storuka Marijana Barišić, nadgleda ih dvometraš gazda Dejan, svojevremeno jedan od najboljih jugoslovenskih rukometnih golmana.
– Mir, radost i slogu – uzvikuje Suzana Milosavljević iz Petrovca na Mlavi, a sugrađanka Snežana Stević iskreno ponavlja:
– Para, para, para!
Dragiša Maksimović sija od sreće, kako i ne bi kad mu se u naručju svila njegova Nena, dok Džina Krunić (svi poreklom Beograđanini) pogledom upija svog Mila, iz Knina je, nabraja: "Živi, zdravi i veseli", a onaj široko nasmejani Dragiša dodaje:
– Posle 40 godine Francuske, želimo da se što pre, u penziji, vratimo u Srbiju.
Da Vučić radi 26 sati
Ružica Bajraktarević (Žabari), Danijela i Tanja Trunić (Rakinci), Nebojša Čalaković (Medveđe), uz "samo zdravlje", žele i sledeće:
– Da Vučić radi 26 umesto 25 sati dnevno!
– Da Putin bude predsednik Srbije, uprkos celom zapadnom svetu – dobacili su neki.
A, napijete li se ove noći? – glasi pitanje.
Mile munjevito odgovara:
– Napijemo se mi i bez Nove godine.
Milica Milutinović (Ćuprija) na doček je došla iz Marseja, druguje sa Nevenom Petrović (Loznica) i Dragicom Trifunović (Jajce), želja im ovakva:
– Mir, sloga, ljubav, a i da nađemo lepog, mladog i bogatog kavaljera. I, pravog čoveka. Jesmo li, sa željom preterale?
