Srbi pred ponorom asimilacije

Bili ste deo najužeg tima SDSS-a i predsednik Zajedničkog veća opština u Vukovaru, šta je presudilo da osnujete Našu stranku?
– Političko licemerje i diskriminacija predsednika SDSS-a Vojislava Stanimirovića i predsednika SNV Milorada Pupovca prema srpskoj zajednici i odustajanje od vitalnih nacionalnih interesa. Onog momenta kada se jednostrano odustalo od zaštite prava i interesa Srba u RH i izbegličkog srpskog korpusa, kroz zaštitu prava i interesa pojedinca, tu za mene više nije bilo mesta.

Jeste li otišli zbog lične uvređenosti ili su razlozi dublji?
– Otišao sam uvređen i razočaran, ali najmanje zbog ličnih razloga. Plansko nečinjenje zvaničnih predstavnika SDSS-a dovelo je Srbe u RH u beznadežnu situaciju, do ruba siromaštva i ponora asimilacije. Srbija kao naša matična država, od istih tih paradera je ismijana. U velikoj meri tome je doprineo i stav bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića za koga je postojao samo Pupovac i mali krug oko njega.

 Kakve su šanse da Srbi iz Hrvatske imaju svog poslanika u Evropskom parlamentu?
– Gotovo nikakve! Odlazak Pupovca na listu SDP-a za Evropski parlament je jedan od najtežih političkih šamara Srbima u RH i izbegličkom korpusu. Ovo je najsigurniji način da se preostali Srbi u RH povedu na put denacionalizacije i asimilacije u hrvatski etnikum. Time je povređena i država Srbija i predsednik Nikolić koji nas je za Vidovdan 2013. sve pozvao u Beograd. Tada su svi predsednici srpskih stranaka obećali da ćemo na svim budućim izborima izlaziti zajedno na srpskim listama. Po povratku u Zagreb to je zaboravljeno, Pupovac je otišao na hrvatsku listu.

Kako vidite budućnost Srba u istočnoj Slavoniji, Baniji, Kordunu, Dalmaciji, u gradovima?
– Sve ove godine Hrvatska je sve činila da onemogući povratak izbeglih Srba. Možda bi iskorak bio kada bi predsednici izbegličkih organizacija poveli izbeglice iz Srbije u svoje zavičaje i tu zajedno sa njima ostali. Ako to ne učine odmah, neka se više tim pitanjem ne bave samo zbog vlastite koristi i sticanja političkih poena. Jedino će ostati i opstati Srbi u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, jer smo jedino mi u većem broju ostali u svojim kućama i za sada ne razmišljamo o odlasku, jer nas ohrabruje blizina sa matičnom državom.

Mirna reintegracija istočne Slavonije pokazala je da je "Oluja" imala alternativu. Kome to nije odgovaralo?
– Nije odgovaralo Zagrebu koji ju je i proveo. Ali, naravno da je mirna reintegracija pokazala način kako se mogao izbeći i "Bljesak" i "Oluja". Ali karakter tih operacija i njihov prvenstveni cilj bio je etničko čišćenje i nestanak Srba iz Hrvatske.