U organizaciji Kulturnog foruma Prosveta, u Kopenhagenu je predstavljena knjiga “Kraljevina Srbija i Kraljevina Danska”, koju su za Državni arhiv Srbije, povodom 105 godina diplomatskih odnosa dve zemlje, priredili dr Jasmina Mitrović Marić, ambasadorka Srbije u Kraljevini Danskoj, Jelica Reljić i Aleksandar Marković.
Ispred Prosvete, moderator programa predstavljanja ovog kapitalnog dela srpske istorije bila je književnica Ljiljana Bulajić. Ona je podsetila na dugu tradiciju diplomatskih odnosa dveju kraljevina koje su zvanično počele u jeku Prvog svetskog rata, tačnije 19. oktobra 1917. godine. Toga dana Kraljevina Srbija je otvorila poslanstvo u Kopenhagenu.
Posle uvodnog izlaganja, mnogobrojnoj publici se obratila ambasadorka Mitrović Marić i istakla da je ideja o pisanju ovog dela nastala saznanjem da u Kopenhagenu postoji Srpska ulica, koja je ime dobila još davne 1901. godine.
– Trag me odveo do gradskog arhiva, a iznenadilo me saznanje da ulica nije dobila ime po državi, po Kraljevini Srbiji, već po Srbima koji su u to vreme prozvani “lučonošama slobode” u Evropi i da je ulica dobila ime po slobodarskom narodu – navela je Mitrović Marić.
Ambasadorka je kao vrlo mudru ocenila odluku Kraljevine Srbija da više od godinu dana pre završetka rata razmišlja o otvaranju ambasada u nekoliko zemalja, među kojima je bila i Danska.
– Već tada se razmišljalo o saveznicima i prijateljima, starim, ali i novim. Tako je u Kopenhagenu formirano Poslanstvo Kraljevine Srbije i dansko u Beogradu. Bio je to mudar potez, promišljanje o budućnosti, ali i pozicioniranje u svetu koji nikada više neće biti isti.
Tragajući po istorijskim arhivama autori su otkrili detalj da je čak podignut međunarodni kredit za otvaranje ambasade u Kopenhagenu.
Knjiga sadrži niz važnih dokumenata, podataka, informacija i pisama. Između ostalog i da je samo dve godine posle osnivanja i rada Poslanstva, svoje ambasadorske akreditive danskom kralju predao naš poznati pesnik Milan Rakić. Zatim su tu Deklaracije o trgovini dveju zemalja, pisma dr Milutina Jovanovića, prvog srpskog ministra rezidenta u Kopenhagenu, izveštaji o humanitarnim, kulturnim i akademskim aktivnostima dva poslanstva.
Pitanja i odgovori
Promocija je potrajala i više od planiranog vremena, a za to se potrudila zainteresovana publika, postavljajući interesantna pitanja na koja je dobijala iscrpne odgovore dr Jasmine Mitrović Marić. Skup je kraju priveden jedinstvenim zaključkom da je potrebno ovu knjigu što pre prevesti i na danski jezik.
Andersen nas zavoleo
Ambasadorka Mitrović Marić je istakla da tragovi književnosti vode u znatno raniju povezanost srpskog i danskog naroda. Hans Kristijan Andersen je posle svog velikog putovanja do Konstantinopolja 1841, godinu dana kasnije, u knjizi “Bazar jednog pesnika” spominjao srpski naroda. Odlomak iz “Drijade Srbije”, poglavlja te knjige koje je posvećeno Srbiji, pročitala je Jasmina Genčić.
– Andersen je u “Pesmi o Stojanu” prepoznao dansku mitologiju, zajednički imenitelj između Danaca i Srba. To nam ne govori samo o tome koliko je Andersen bio dobar čovek, a morao je biti, jer ko bi napisao onakve čarobne bajke o deci, a da nema dobrote u sebi, nego i to što je u Srbiji u tom trenutku prepoznao naš slobodarski duh. I prepoznao je to šta je jednako mitski u matricama dvaju naroda. I to je zapravo taj neki početak koji je priča o akademskoj diplomatiji u koji ja duboko verujem – nadovezala se ambasadorka na Jasminino čitanje iz knjige ovog putopisca.
