Sa Sabora dijaspore, nedavno održanog u Banjaluci, poslata je poruka o neophodnosti tešnje saradnje sa maticom. Taj forum smo pokrenuli još prošle godine i Republika Srpska će sigurno istrajati da to okupljanje naših ljudi bude tradicionalno, ističe na početku razgovora za “Vesti” Radovan Višković, premijer RS:
– Mi smo tu prepoznali opasnost mešanja identiteta, za Bosnu se vezuje pojam Bosanac, a ne želimo da se naši ljudi srpskog porekla iz RS utope u neku bosansku dijasporu i na taj način izgube identitet i zato smo pokrenuli to pitanje. Moj dolazak u Štutgart i boravak u Austriji pre mesec dana i razgovori sa dijasporom su takođe deo toga. Predsednica Željka Cvijanović je ovih dana bila u Americi i tamo razgovarala sa našim ljudima na tu temu. Republika Srpska pravi kampanju kako bi se svest naših ljudi podigla na još viši nivo.
Koliko često boravite među našim ljudima u inostranstvu? Da li je ovo prva poseta otkako ste na funkciji premijera RS?
– Dolazio sam i ranije u Nemačku i, kao što sam rekao, nedavno sam bio u Austriji gde smo u Lincu otvorili preko predstavništva Republike Srpske u Beču, prodajno-izložbeni salon veličine 500 kvadratnih metara gde smo predstavili proizvode tridesetak renomiranih velikih firmi iz RS kako bismo Austrijancima približili njihov kvalitet i standarde. Sad sam ovde u Nemačkoj i rado ću se odazvati i doći gde god se ukaže prilika ako to putovanje može da donese benefit Republici Srpskoj.
Predsedavajući Predsedništva BiH često ukazuje i apeluje na srpsko rasejanje da ne dozvoli da ga podvedu pod “bosansku dijasporu”? Koliko je realna opasnost od utapanja našeg naroda u veštačku naciju, pored već postojeće opasnosti od asimilacije?
– Postoji realna opasnost i mi smo to prepoznali i zato preduzimamo korake koje sam malo pre rekao.
Kada se govori o doprinosu rasejanja matici najčešće se ističu doznake koje umnogome pomažu narodu da preživi, ali ne doprinosi razvoju. Radi li se nešto na privlačenju investicija naših ljudi?
– Sastanci sa dijasporom i privrednicima su bili odvojeni. Dijasporu doživljavam u jednoj sferi i ona dobrim delom ide ka tom pitanju doznaka prema našim ljudima koji žive u RS. Mi ovde širimo i priču, da privredni subjekti iz RS i dijaspore, pre svega naši ljudi koji su vlasnici kompanija širom Evrope i širom sveta prave konekcije sa našim firmama iz RS.
Time bi pomogli i RS i sebi. Mi ovde ne tražimo ništa, već im ukazujemo da bi bilo dobro da se oni povezuju sa kompanijama iz RS i da preko svojih firmi plasiraju naše proizvode na evropskom tržištu i da u tom lancu zarade i firme u RS, a i kompanije naših ljudi širom Evrope. Ukazujemo ljudima da postoji realna šansa da i jedna i druga strana dobro zarade.
Srpska je od svog nastanka, a sada pogotovo, na udaru Sarajeva, ali i međunarodne zajednice koja traži “funkcionalnu državu”, tačnije odricanje RS od svojih ovlašćenja. Kako se odbraniti od toga?
– Mi ne radimo ništa na štetu bilo kog naroda ili drugog indentiteta. Samo želimo da zaštitimo srpski narod i interese Republike Srpske i RS nema ništa protiv Bosne i Hercegovine ukoliko BiH uvažava RS. U suprotnom je to problem BiH. Ja često kažem da se skoro Republika Srpska više zalaže za opstanak BiH nego oni što se kunu u Bosnu i Hercegovinu. Oni rade sve na uništenju BiH i kada ih vidim da to rade onda im kažem da im želim u tome uspešan rad i da što pre razvale tu BiH jer će u tome samo Srbi profitirati.
Slogom do cilja
Imate li neku poruku za ljude u dijaspori?
– Moja poruka je da što više radimo zajedno, naša dijaspora, vlade Republike Srpske i Srbije, odnosno i matica i dijaspora kako bismo ojačali interese i poziciju Srba gde god da žive. Niko nama neće pomoći ako ne pomognemo sami sebi. Mislim da treba da pomognemo jedni drugima, mi iz vlasti našoj dijaspori, a naše rasejanje nama. Samo ako smo složni možemo da ojačamo poziciju srpskog naroda. To je naša zajednička želja.
Banjaluka uvek trn u oku Zapadu
Banjaluka je, stiče se utisak, pod pritiskom zapadnih ambasada, odustala od rezervnog sastava policije i najavila formiranje Žandarmerije. Prema reakcijama Zapada, i to im je sporno. Zašto?
– Zapadu je sporno sve što radi Banjaluka. Sarajevo sve što radi protiv Banjaluke radi pod pokroviteljstvom određenih međunarodnih predstavnika određenih ambasada. Vidim da je to čisto političko pitanje. Taj rezervni sastav bi bio popunjen od 5.000 naših aktivnih policajaca, trebalo je da bude hiljadu policajaca rezervnog sastava koji bi bili raspoređeni od Trebinja do Novog Grada. Znači, u svakoj policijskoj upravi bi bilo između 20 i 30 ljudi. Kome ti ljudi predstavljaju bezbednosni problem? Ali, u Sarajevu su ti stranci videli taj problem. Nismo odustali od rezervnog sastava samo pod pritiskom stranaca, nego nismo želeli da više idemo u sukob sa tim strancima kako ne bi za sve probleme okrivili samo srpsku stranu. Nismo odustali zato što ih se plašimo ili zato što oni nešto mogu da urade. U suštini, ne mogu oni ništa da urade, nego ne želimo da RS bude još jednom optužena da je kriva za dešavanja u BiH. Ja svim strancima kažem i oni to vide da trenutni problem BiH leži u Federaciji a ne u RS. Nisu formirani ni vlast Federacije ni Savet ministara isključivo zato što nema dogovora između Hrvata i Bošnjaka. Mi smo zato napravili ustupak međunarodnoj zajednici ne želeći da posle osam meseci problema u BiH sad svi jedva dočekaju da i optuže Srbe.
