Milutin Stančić, direktor Uprave za razvoj i unapređenje obrazovanja na jezicima zajednica u Severnoj Makedoniji, koji je i jedan od osnivača Kulturno-informativnog centra Srba u Makedoniji Spona, upozorava da se broj Srba u ovoj državi svake godine sve više smanjuje, ali da je i sve manje dece koja se odlučuju da uče srpski jezik.
– Poražavajuće je da Srbi nestaju s mape naroda u ovoj zemlji. Posle svakog popisa njihov je broj sve manji, a manje je i školske populacije koja se obrazuje na maternjem – srpskom jeziku.
– Videćemo da li će se to desiti i na popisu koji trenutno traje do 30. septembra. Potiskivanje kulturnog i duhovnog odnova stalni je proces, a svedoci smo potpune zapuštenosti maternjeg jezika pre svega u porodici, a to se kasnije reflektuje i tokom školovanja – ističe Stančić koji se kao šef Uprave za unapređenje jezika manjinskih zajednica Vlade Severne Makedonije 2019. godine izborio da, posle 12 godina, srpski jezik ponovo bude izborni predmet u makedonskim školama.
Kao moguće rešenje, direktor Uprave za razvoj i unapređenje obrazovanja na jezicima zajednica u Severnoj Makedoniji, vidi u otvaranju Srpskog kulturnog centra u Skoplju što je tokom razgovora sa premijerom Makedonije Zoranom Zaevim, aprila ove godine, inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
– To bi bilo mesto za održavanje predavanja, izložbi, koncerata, naučnih skupova, tribina, književnih večeri, predstava, filmskih projekcija… Zapravo za sve ono što bi doprinelo snažnijem ohrabrenju za Srbe, pa čak i one koji su asimilovani i otuđeni. Nažalost, u Makedoniji se ustalilo mišljenje da su Srbi došljaci. Srbi se mogu rađati u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Mađarskoj, ali iz nekog čudnovatog razloga ne i u Makedoniji. To je tako jer ne postoji lokalna autentična kultura i tradicija za koju bi se rođeni vezali. Te niti su odavno pokidane – naglašava Stančić i dodaje da je apsurdna situacija da o bogatom kulturno-istorijskom nasleđu ne znaju ni Srbi u Severnoj Makedoniji, ali ni matici.
– Taj fenomen je teško objasniti. Ogoljena i veoma pogubna politička svakodnevica bez minimuma političke korektnosti je srpsku kulturu, jezik i opstanak našeg naroda dovela do ruba propasti. Zato je važno da Srbi kroz državni Kulturni centar na jednom mestu imaju predočenu istoriju kroz vekove koja bi ih podsećala ko su. Spona je kao nevladina organizacija započela tu misiju 2006, ali takođe smo svedoci i izgubljenih godina, praznog hoda i lutanja kada je reč o baštinjenju srpskog kulturno-istorijskog nasleđa u ovoj zemlji. Naravno, ima u tome mnogo i naše krivice, našeg nejedinstva jer smo izgleda osuđeni na političko delovanje na svoju štetu zarad sujete i ostvarenja ličnih interesa stranačkih prvaka, ali i površnosti i neznanja – naglašava Stančić.
Bogata kulturna jesen
Stančić otkriva da će u Skoplju biti organizovana revija srpskog filma, a u okviru festivala Pro za Balkan gostovaće srpski pesnik Gojko Božović.
– Zahvaljujući Sponi, svakog meseca se održavaju izložbe, promocije, pozorišne predstave. Tako smo za Dane Hilandara, uz foto-izložbu, u Kinoteci Makedonije organizovali i predavanje igumana ovog manastira, arhimandrita Metodija o životu na Svetoj Gori.
S ponosom ističe i dve pozorišne predstave.
– Nedavno je održana premijera pozorišnog komada “Enciklopedija mrtvih”, po pričama Danila Kiša, a donedavno je na redovnom repertoaru Makedonskog nacionalnog teatra u Skoplju igrana predstava “Realisti” Jelene Kajgo u režiji Srđana Janićijevića.
Naučni skup
Stančić najavljuje za oktobar veliki međunarodni naučni skup “Kralj Milutin i doba Paleologa: Istorija, književnost, kulturno nasleđe”, povodom 700 godina od smrti srpskog kralja Stefana Uroša II
Milutina.
– Epoha kralja Milutina, obimom umetničkih dometa, koji su danas vidljivi u srazmerno manjem broju sačuvanih spomenika, predstavlja vrhunac stvaranja u srpskom i romejskom kulturnom kontekstu, obavezuje nas, hrabri, motiviše i uliva dodatni impuls. Ovaj naučni skup ne bio bio moguć da nije velikog truda, umeća i snage dr Jasmine S. Ćirić, docenta Univerziteta u Kragujevcu – ističe Stančić.
“Taoci” crkvenog spora
Stančić navodi da su Srbi u Severnoj Makedoniji “taoci” crkvenog spora između SPC i nekanonske Makedonske pravoslavne crkve.
– Formalno, u nekanonskoj MPC to se pitanje lakonski prikriva objašnjenjem da su vrata vernicima svih nacionalnosti, pa tako i Srbima, u njihovim hramovima, širom otvorena. Verujućim Srbima, međutim, ta prava u kanonskom smislu su gotovo nikakva. Oni su zapravo taoci tog kanonskog problema. Jedini su narod na svetu koji nema bogoslužbeno mesto kako bi proslavio svog svetitelja – ističe Stančić.
Kripte postale magacini
Saogovornik “Vesti” upozorava i na trend devastiranja spomen-kripti pri najvećim crkvama u Severnoj Makedoniji.
– U Skoplju, Prilepu i mnogim drugim gradovima Srbi ne mogu bez dozvole da siđu u spomen-kripte gde počivaju kosti poginulih i umrlih srpskih vojnika iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Ali, možda je i bolje tako jer su te spomen-kripte praktično pretvorene u magacine. U svim običnim danima preko godine, osim značajnijih datuma kada se dozvoljava polaganje venaca zvaničnim delegacijima Srba, u te kripte se odlažu zalihe pića, sveća, razni alati, odežde i drugi crkveni artikli. To se čak i ne krije – upozorava Stančić.
