Tako je glas o izuzetnoj srpskoj medicinskoj stručnoj usluzi preko njih stizao i u mnoge domove ljudi na zapadu koji su održavali svoje živote preko veštačkih bubrega (mašina).
Dolazak stranaca nastavljen je i u 2010. godini. U tri begradska dijalizna centra već se leče Nemci, Englezi, Česi, Španci… Tri puta nedeljno se dijaliziraju, ostatak vremena provode po hotelima i šetnji Knez Mihajlovom i Beogradskom tvrđavom.
Kadrovska usavršavanjaKompanija "Frezenijus" takođe mnogo ulaže na usavršavanje stručnog kadra. – Godine naša kompanija organizuje najmanje jedan simpozijum koji obavezno dobija akreditaciju od Evropskog udruženja nefrologa. Dakle, polažemo veliku pažnju stručnom usavršavanju lekara i medicinskih sestara.
Ove godine na seminaru u Beogradu gost je bio nefrolog iz Italije dr Danijel Marčeli, inače tvorac "Frezenijusovih dijaliznih lanaca po svetu. Nije krio, bio je impresioniran i simpozijumom i onim što je video u našim dijaliznim centrima – otkriva dr Hrvačević. |
– Tačno je, dobar glas proširio se Evropom, stižu nam stranci u sve većem broju, koji tvrde da su naše dijalize kvalitetnije. Pre neki dan, a tokom vizite sreo sam jednog Nemca koji nije krio zadovoljstvo našim uslugama.
No i pored toga, moram da kažem da je "Frezenijus" ovde pre svega zbog pacijenata iz Srbije – poručuje nefrolog profesor dr Rajko Hrvačević, medicinski direktor "Frezenijusa" za jugoistočnu Evropu.
A reč je o tri beogradska dijalizna centra nemačke kompanije "Frezenijus" koja je pre nekoliko godina sklopila ugovor sa Fondom zdravstva Srbije o pružanju usluga po cenama koje vladaju u našem zdravstvu.
Nemci su brzo izgradili potpuno nove centre, uvezli najsavremeniju medicinsku opremu, a stručnost prepustili našem medicinskom osoblju.
– Dijalize su u Beogradu najvišeg mogućeg kvaliteta. U 90 odsto slučaja koristimo najsavremeniju metodu, takozvanu hemodijalizu koju je u stanju da primenjuje samo tri odsto
centara u svetu i 42 odsto medicine najbogatijih zemljama Evrope i to po cenama koje Fond Srbije plaća ostalim bolnicama širom zemlje. A koliko je ova metoda iznad ostalih pokazuju statistički podaci.
Njome smo smanjili smrtnost za čak 35 odsto u odnosu na standardnu koja se danas koristi širom planete. Zbog svega toga postali smo prepoznatljivi, postali hit na Starom kontinentu – priča Hrvačević.
Nesumnjivo, dolazak "Frezenijusa" u našu zemlju bio je dobitak za srpsko zdravstvo koje je patilo od nedostatka dijaliznih kapaciteta. No, naš sagovornik najavljuje još veće probleme i otkriva zašto.
– Posledice bombardovanja tek sada dolaze do izražaja. Sve nezarazne bolesti u ogromnom su porastu, maligne bolesti i bolesti bubrega posebno. U Srbiji trenutno na dijalizi je 4.500 hiljade ljudi, a godišnje pristiže i do 800 novih slučajeva. Samo u naša tri centra mesečno uradimo preko 3.000 dijaliza. Otuda, rešenje je u proširivanju kapaciteta – kaže dr Hrvačević.
I baš zbog ovog dramatičnog porasta broja obolelih kompanija Frezenijus" planira dalja ulaganja i proširenja kapaciteta, a sa time otvara vrata novim zaposlenjima. Početkom februara otvoriće se velelepni dijalizni centar u Nišu, a pregovori se vode sa Fondom zdravstva da se otvore potpuno novi dijalizni centri u Valjevu i Šapcu. I u njima će biti svetske usluge, a cene će biti kao i u svim našim kliničkim centrima.
Zaštita od gripaPoznato je od svinjskog gripa najčešće "žrtve" su hronični bolesnici, među kojima su i bubrežni bolesnici. – Do sada nismo imali nijedan oboleli slučaj od svinjskog gripa iako je ta populacija najlakši plen A H1N1 virusu. A nismo, jer smo se dobro organizovali, striktno primenjujemo sopstveni pravilnik, sprovodimo program vakcinacije, higijena je na najvišem nivou, sprovodi se trijaža bolesnika, imamo i sopstvenu salu za izolaciju i dovoljnu količinu "tamiflua" leka. |
