S kakvim povodom ti ljudi hule svoj narod nije toliko ni bitno koliko je šteta koju oni svome rodu nanose. To je ono kao kad lopov uzvikne ”Držte lopova!” i svi se razlete u potragu dok on ne klizne sa scene.
Neki koji obavljaju tu besplatnu uslugu neprijateljskom taboru imaju naivne pojmove ili versku motivaciju u jednom likvidacionom procesu protiv našeg naroda kad nije vreme za opojne teorije. I dok ti naivnjaci ispravljaju srpske moralne cake, oni svesno ili nesvesno pretvaraju Srbe u stereotipičnog ”Untermenša”, sasvim po hitlerovskom šablonu.
Oni bi hteli da budu Srbi nad srpstvom, Srbi koji su evolvirali van orbite srpskog roda i sad prebivaju u nirvani neprijateljskih vrednosnih mera. Neki od njih bi hteli da se pokajemo što smo se branili jer to ne zadovoljava njihove verske zablude da Srbi trebaju da okrenu drugi obraz i izgube duplo više nego što im je oteto a ta teorija drugog obraza važi samo za Srbe.
Mnogi čak i misle da je naš problem što nismo dovoljno plemeniti da volimo ubice našeg naroda. U tom procesu ne učestvuju samo pojedinci nego i dobar deo državnog aparata. Da li je srpski problem pokvarenost srpskog naroda ili njegove kvizlinške vladajuće klike? Ti procesi psihološkog ratovanja protiv soptvenog naroda i u korist inostranog neprijatelja koji nas je zasipao bombama i osiromašenim uranijumom su od neprocenjive vrednosti.
|
Da neprijatelj zaista plaća te usluge, mi bi bili Švajcarska Balkana ali najverovatnije ta plaćanja sada završavaju u alpskoj Švajcarskoj, gde će odabrana klika jednog dana otići da crpi deponovane dolare i evre. |
Onaj ko sam u sebi traži neprijatelja, se svesno ili nesvesno saglašava sa neprijateljem. Zar nas NATO nije proglasio za sve neljudsko ne bi li sebi dao pravo da nas likvidira? Sad kad Srbi dodaju tom huljenju je ravno izdaji. Takvi postupci sabotiraju otpor prema neprijatelju i daju mu signale da kod Srba vlada metež.
Ljudi koji proturaju teze o srpskoj moralnoj labilnosti najverovatnije nisu nikad jeli hleba sa drugim narodima. Da su Srbi bili nemoralni u prošlosti, oni danas ne bi ni znali da Vuk Branković nije došao u boj na Kosovu, ali još važnije je, da nas Turci nisu napali na Kosovu, pitanje Vuk Brankovićevog morala ne bi nikad ni bilo tema. Mi smo i danas u sličnoj situaciji.
Kosmet nam je otet i mi se prepiremo oko toga kakvi smo mi a ne kakav je neprijatelj, kao da on uopšte nije faktor. Ispada da je ceo svet moralan a mi Srbi nemoralni, svi božiji narodi a mi đubre! Pa kako je došlo do toga da ti tako dobri i moralni narodi bez povoda dolaze u našu zemlju da nas pljačkaju, ubijaju i dele? Da li je u srpskom narodu došlo do zbrke pojmova?
Danas nije popularno da se priča o zverstvima i podlosti neprijatelja nego samo o onome što omogućava sadističko bičevanje srpskog nacionalnog bića dok konačno ne izdahne ili ne iskrvari.
Jesu li Srbi krivi što su Turci Bosnu prodali Austrougarskoj? Jesu li Srbi krivi što su živeli u svojim vekovnim domovima na teritoriji otuđenih i otetih republika? Da li su Srbi krivi što su pape katoličile a Turci turčili po Balkanu i mi se našli u zlom okruženju? Jesu li Srbi krivi što su Nemci izabrali Hitlera koji je došao da nas ubija? Jesu li Hrvati i Srbi krivi što je Hitler Dalmaciju dao Musoliniju a Hrvatima Bosnu a Srbima sve oteo? Jesu li Srbi izmislili komunizam ili je to bio nemački Jevrej koji je kasnije prebegao u London. Šta vi ljudi pričate?
|
Turska je imala Janičare, Francuska Legiju Stranaca, Engleska Gurka plaćenike a Amerika sve njih i još svoje Crnce, Meksikance, evropske vazale i al Kaidu, arapsku naftu i sirovine opljačkane širom sveta. I nemojte Srbi kriviti svoje izbore. Niste nikog izglasali vi, vi ste samo označavali glasačke listiće a za drugo su se sve pobrinuli majstori sa drugog kontinenta. Kad je Jeljcin u Rusiji imao samo 2% podrške, došao je tim iz Amerike i Jeljcin je pobedio na izborima. Koga su Rusi tada trebali da krive, sebe ili one koji su im ”pomogli u demokratizaciji?” |
Jesu li Srbi krivi što žive i brane svoje od predaka na čuvanje povereno tlo? Zar kolonijalizam nije harao po celom svetu pa nije mimoišao ni nas? Zar su svi ti narodi krivi što su bili žrtve kolonijalizma i treba sebe da kude što im je došao siledžija u zemlju da pljačka?
Zašto Hrvati sebe ne krive za svoje nedaće nego bezuslovno optužuju druge? Da li je to srpska karakteristika da dižemo ruku na sebe ili je možda to ta naša mana o kojoj treba da raspravljamo?
Ruku na srce, Srbi imaju mane ali koji narod ih nema? Ne postoji narod bez mana ali svi narodi imaju svoje specifične i autohtone mane. Da nije možda neprijtelj otkrio da je naša specifična mana to što mu pomažemo u svojoj satanizaciji i smišljeni srpskoj likvidaciji?
Logično je da se u teškim vremenima istražuje i analizira zbog čega je došlo do katastrofe ali je nelogično pripisivati svu krivicu sebi i dovoditi u pitanje postojanje svog drevnog i miroljubivog naroda koji je mučki i sa predumišljajem napadnut sa američkog kontinenta.
Jasno je da se nismo uspešno odbranili od agresije ali smo bili u sukobu sa
O autoru:
Milan Čelik rođen je 1947. godine u Beogradu. Diplomirao je na Univerzitetu Jork i to na istočno-azijskim studijama, a magistrirao je kinesku istoriju na istom univerzitetu. Sveslovenski Komitet Češke odlikovao ga je 2008. godine medaljom Františeka Palackog. Govori ruski, engleski, kineski, nemački i srpski |
pokvarenijim i podlijim od sebe, sa protivnikom koji je imao iskustvo svetskog probisveta i razbojnika. I dok neki Srbi terete svoj narod za nedostatak vrlina, oni treba da znaju da smo mi nedorasli imperijalizmu – i u pokvarenosti i nemoralu i podlosti i pohlepnosti i brutalnosti i bezbožnosti i bogatstvu i tehnologiji. Taj neprijatelj se bori tuđim sredstvima a mi to nemamo.
Vratimo se sada ponovo pitanju sopstvenih krivica. Da li bi mi uopšte danas razgovarali o svom moralnom integritetu da nismo u ratnom i opsadnom stanju? Da li se Jugoslavija raspala po želji onih koji su u njoj živeli ili po želji onih koji su hteli da nas pojedinačno kolonizuju?
Da li je u Jugoslaviji ikad raspisan referendum po tom pitanju i zašto nije? Ko je u tom procesu dobio ono što je očekivao? Da li je umesno sada da mi optužujemo sebe za ono što su nam drugi učinili i kad nam kaleme izmišljene krivice u Hagu?
Jesu li naše pokojne bebe bile krive što ih je NATO ubijao? Zar nam nisu pretili da će nas još bombardovati ako im ne predamo Miloševića i zar nisu mnogi mislili da će nam biti vraćeno Kosovo kad njega više ne bude među nama?
Otišao je Milošević, otišla je i Crna Gora i priznali su nezavisnost Kosova i Metohije, sagradili zmijsko gnezdo Bondstil i sad dolaze po Vojvodinu i Republiku Srpsku i svaki dan kukaju da im nismo isporučili dosta Srba za Hag. Dokle ćemo biti detinjasti i kad ćemo priznati da imamo svi jedan isti problem, što smo Srbi i što smo živi? Nisu oni ubijali naše bebe što su bile u borbi na Kosmetu ili Srebrenici, nego što su srpske.
Srbi su krivi što njihova zemlja treba nekom drugome za nove osvajačke pohode na Istok, natovski ”Drang nah Osten”.
Možda su neki pre desetak godina još i mogli da budu tako naivni da veruju da su nas bombardovali iz humanih i demokratskih razloga, ili zbog Miloševića, ali danas takve nebuloze počivaju još samo u mozgovima plaćenika.
Hoćemo li da i dalje ostanemo Srbi ili da postanemo ono što nismo i da idemo da ginemo na njihovim novim ratištima širom sveta? Da smo to hteli, to smo mogli da izaberemo još 1389 godine pa nismo nego su naši preci rekli: ”Treba biti kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati”. Nek im je večna slava!
