– Nemci dižu glas i protestuju. Stvar treba ozbiljno shvatiti jer su demonstracije PEGIDA (pokret protiv islamizacije Evrope) u Drezdenu počele sa 500 ljudi, a kasnije ih je bilo 17.000. Bio bih mnogo mirniji kada bi se tim tempom povećavao broj protivnika ekstremizma iz redova građana islamske veroispovesti kako ne bi došlo do eskalacije sukoba u celoj Evropi – kaže Zoran.
On zaključuje da zapadni moćnici, pre svega Amerika koja je izazvala ratove u Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu, rade to isključivo iz materijalnih interesa, a islamom se služe samo kao maskom. Kad bi svetski političari bili pravedniji, onda bi i ekstremista bilo manje.
Državni teror
Vladimir Pavlović, penzionsani inženjer iz Hanovera, kaže da se ne plaši islamista koliko statističkih istraživanja koja pokazuju da se sve više Nemaca izjašnjava protiv stranaca, a u takvoj situaciji se sa progona muslimana lako prelazi na sve druge strance, što može da se izrodi u nasilje većih razmera.
On smatra da su u pravu oni koji se plaše da PEGIDA može da preraste u pokret koji bi mogao da progoni društvene i nacionalne grupe, a nemačka istorija pokazuje kuda to vodi. Političari nepromišljenim odlukama nekontrolisano dovedu veliki broj muslimana i drugih stranaca, a zatim tvrde kako ih ima previše. Njihove tvrdnje interpretiraju mediji, a posle toga veliki deo naroda koji živi bedno zaključi: "Oni nam uzeše sve, a mi nemamo ništa".
– Zapadni političari radi interesa i eksploatacije kao fitilj za izazivanje nereda koriste veru da bi stvorili marionetske vlade u Iraku, Libiji, Siriji ili drugde. Oni koji profit stvaraju prodajom oružja zadovoljni su stalnim ratnim sukobima i nasiljem. To stvara terorističke grupe i ekstremni islamizam. Dakle, korene terorizma treba tražiti u državnom teroru i eksploataciji čoveka, a ne u Kuranu ili Bibliji – zaključuje Vladimir.
Pomirenje s oružjem
Savka Savić, iz nemačkog Frajburga, podseća da svi godinama slušamo kako su džihadisti, salafisti i slični pretnja za sve i svašta, ali ne i Srbima u Bosni i da je to nešto drugo.
– Dvostruki aršini će pre ili kasnije i Evropljanima doći glave. Pre svega stav da smeju svima da kažu šta misle bez da se zapitaju da li povređuju osećanja drugih. Većina naroda nije kriva, ali upravo oni podržavaju politiku kojom stvaraju sebi neprijatelje tamo gde ih nema i slepo slušaju šta Amerika kaže. Pogotovo Francuzi, koji u svojoj zemlji imaju mnogo muslimana. Nema dovoljno posla, pa stranci ispadaju krivi zbog toga, ali im se prebacuje i za socijalnu politiku – kaže Savka.
Jelena Milivojević, iz Štutgarta, kaže da joj je žao zbog žrtava, ali da nije Evropa tako plakala kada su bombardovali Srbe i kada su naše novinare i decu ubijali.
– Komentari su bili da smo to čak zaslužili. Evropljani pričaju o pomirenju, a prodaju oružje i šalju trupe gde im nije mesto kako bi zaštitili Amerikance. Zapad ubija nedužnu decu, ali o tome ćuti i puni novine potencijalnim pretnjama islamista, džihadista i sličnih. I ubeđuju nas indirektno kako su oni krivi što nema posla, ali je zato sve više socijalnih slučajeva, i što su stranci loše obrazovani… Samo čekam vesti kako su opet Rusija i Kina krive zbog svega što nam se dešava Evropi – ogorčena je Jelena.
Ekonomija iznad svega
Duško Rodić, iz Minhena, smatra da uprkos svemu nema razloga za veliku zabrinutost.
– U Bavarskoj sistem efikasno funkcioniše i zato nema razloga za osećaj nesigurnosti. Radikalizam u Evropi, ali i problemi Evrope zbog Rusije i Ukrajine su kratkog daha. Za mene je mnogo veći problem ekonomija. U prvom redu to se odnosi na penzije nedovoljne za normalan život. Rešavanje tih pitanja je ključ svega u društvu – smatra Duško Rodić.
Dobri i loši narodi
Milomir Ilić, iz Bajrojta, kaže da mu je žao svakog izgubljenog života, ali da je protiv izrugivanja bilo koje vere.
– Zbog smrti 12 ljudi u Parizu na noge se digla cela Evropa, a kada je na Kosovu i Metohiji ubijeno 13 srpskih žetelaca, na to je gledano ravnodušno, a ponegde i sa zluradošću. Kao da je reč o psima. Narode dele na dobre i loše, a sada se takva kvalifikacija javila i u religiji – smatra Milomir i navodi primer sukoba u Ukrajini gde se žrtve proruskih snaga ignorišu i forsira priča o žrtvama Ukrajinaca, što ga podseća na pripremu ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
Odstupnica u Srbiji
Dalibor Tatić iz Bremena oženjen je i ima dete, ali bez obzira na uzdrmanu ekonomiju i bujanje nacionalizma on smatra da je Nemačka ekonomski jaka i da će uspeti da sačuva socijalni mir. Misli i da se napadi neće dešavati u Nemačkoj, jer muslimani imaju sva prava. Socijalno su zbrinuti, slobodno ispovedaju veru i zidaju džamije.
Ketlin Radosavljević, majka troje dece iz Bremena, sa suprugom Milanom Đokićem teši se da imaju odstupnicu.
– Možemo u Srbiju. A kuda će Nemci? U našem kvartu najmlađi sin ide u odeljenje sa više od 50 odsto stranaca, najviše muslimana. Toliko im se ugađa da se u školskoj kuhinji uopšte ne priprema svinjetina – kaže Ketlin.
Beč bure baruta
U Austriji posle terorističkog napada u Parizu vlada zabrinutost i u srpskoj dijaspori. Austrija je često označavana kao centar radikalnog islama, bilo je masovnih hapšenja zbog regrutacije za Islamsku državu, a novac za finansiranje džihadista ide iz Beča prema BiH i Sandžaku.
Nemanja Damnjanović, odbornik Slobodarske partije Austrije (FPO) u 11. bečkom okrugu ukazuje da u Austriji živi mnogo muslimana i da je zato bitno razlikovati ih od ekstremista kako bi se izbegle predrasude.
– Međutim, teroristi predstavljaju veliku opasnost za sve građane Austrije. Beč ne sme da bude centar za regrutaciju terorista, žarište i izvor mržnje. Stvaranje paralelnih društava u Austriji predstavlja samo problem više. Statistike pokazuju da nas u bliskoj budućnosti očekuju problemi, da u mnogim budžetima nastaju sve veće rupe i da ekonomska kriza ne dozvoljava privredni rast. To povlači za sobom socijalne probleme, pa je neminovno efikasno rešavanje svih koji su povezani sa radikalizacijom – podvukao je Damnjanović koji smatra da u suprotnom Beč može lako postati bure baruta.
Stevan Mitrović, iz Beča, kaže da turski gastarbajteri, već treća i četvrta generacija, žive gotovo u svom svetu. On je dodao da strahuje da bi njegova deca, ako upadnu u loše društvo, mogla biti na meti radikalnih islamista koji bi pokušali da ih preobrate i pridobiju za svoje ideologije.
Dodaje i da postoji opasnost da teroristički napadi izazovu gnev kod ostalih i okrenu ih sve protiv muslimana.
