Nemački kancelar Oto fon Bizmark izgovorio je na samrti reč “Srbija”, a njegova poznata izreka glasi: “Mi i Srbi bismo pokorili Evropu.” Te reči
u Srbiji godinama odjekuju kao Bizmarkove, a poznatom Nemcu se pripisuje i srpsko poreklo, po babi Srpkinji koja je čak i “srbovala”. Priča o Bizmarku fama, tvrdi za “Vesti” analitičar Dušan Kovačev, koji kaže da su to su neistine i gluposti s kojima mora da se prestane.
– Nemački “čelični kancelar” nije bio srpskog roda. Nije bio čak ni prijatelj Srba. Svega četiri godine po ujedinjenju Nemačke, njegova vlada je zabranila srpski jezik u crkvama i školama – pojašnjava ovaj analitičar.
Nema, kako kaže nikakvih dokumenata o pomenutoj rečenici.
– Pisac Borislav Pekić je zapisao da je od slikara Milića od Mačve čuo kako Bizmarkova baba nije znala nemački, kako je govorila srpskim jezikom, kao i da je čak Bizmarkova poslednja reč na samrtničkoj postelji bila “Srbija”. O tome “postoji podatak”, tvrdio je Milić, a zabeležio Pekić. Gde je taj podatak, koji navodno postoji? Tražio sam, ali ga nema – naveo je on.
U prilog tvrdnji o Bizmarkovom poreklu, prema njegovim rečima se pojavila čudna izjava koja se sa profila Lužički Srbi proširila Fejsbukom.
– Bizmark je negde navodno izjavio: “Moja baba ne ume dobro da govori nemački, ali zato ume dobro da srbuje”. Reč je o izmišljotini – ukazao je on.
Pošto se među južnim Srbima ta fama uvećava, poziva se na zvanične podatke o poreklu “čeličnog kancelara” po očevoj i majčinoj liniji.
– Bizmarkov otac bio je Karl Vilhelm Ferdinand fon Bizmark, sin Karla Aleksandera fon Bizmarka i Kristine Karlote Gotlibe fon Šelfet. Oni su
se venčali u seocetu u oblasti Brandenburg koje je nekad davno bilo slovensko selo, ali Bizmarkovi su junkeri. Moguće je da su samo preci Bizmarkovih kmetova nekad bili Sloveni i radili za njih dok su oni, Kako bi to rekao Volter u svom “Kandidu”, gospodarili iz “jednog zamka koji je bio veoma lep, jer je imao prozore”, a oni su ga nazvali Lepokućnik ili Šenhauzen. Zato se i ova loza kojoj je pripadao i njihov sin Oto, pre zvala Bizmark Šenhauzen.
Majka kancelara Vilhelmina Lujze Menken je, prema rečima Kovačeva, bila ćerka hercoga Aleksiusa Ludviga Menkena i Johane Elizabete Bekel.
Baba po majci, Johana bila je iz Šćećina, ali kada je grad bio deo Pruske.
– Svojim poreklom, životom i radom je Oto fon Bizmark bio potpuna suprotnost srpskom duhu. On nikako nije bio Srbin – zaključio je Kovačev.
Svojatanje Ekatarine Velike
– Ruska carica Ekatarina velika prema nekim predanjima je imala srpsko poreklo. To, međutim takođe nije tačno. Ona je rođena u Nemačkoj kao Sofija Augusta Federika, a udajom za Petra Trećeg je prešla u pravoslavnu veru – priča Kovačev.
