Nemačka se flagrantno i, potpuno nepotrebno, meša u unutrašnje stvari BiH, poruka je iz Republike Srpske posle odluke Bundestaga o slanju novih vojnika u misiju Eufora i rasprave o stanju u BiH.
Kako tvrde u Banjaluci, za činjenicu da se u novom sazivu nemačkog parlamenta pojačano obraća pažnja na BiH treba zahvaliti i dvojici poslanika koji su poreklom iz te zemlje, Adisu Ahmetoviću i Josipu Juratoviću koji gotovo svakodnevno imaju medijske istupe o situaciji na Balkanu, a nedavno su se čak i otvoreno svrstali na stranu nekih od kandidata na predstojećim izborima u BiH.
Bundestag je glasao o predlogu poslanika vladajuće koalicije o “podršci BiH” u kojem se od nemačke vlade traži da se u EU zalaže za sankcije protiv onih koji “potkopavaju teritorijalni integritet BiH”.
U tom predlogu se od nemačke vlade traži i da pozove rukovodstva Srbije i Hrvatske da se jasno distanciraju od “separatističkih snaga u BiH”. Poslanici SPD-a, Zelenih i FDP-a zahtevaju snažniju podršku BiH “imajući u vidu rastuće napetosti i separacionistička stremljenja u BiH”.
Odobreno je upućivanje do 50 vojnika u misiju Eufora, sa mandatom do 30. juna iduće godine. Inače, nemački vojnici su prethodni put učestvovali su u mirovnoj misiji u BiH pre deset godina. Vojnici će, prema ranijim najavama, biti raspoređeni u bazi u Sarajevu i u dva mobilna tima za posmatranje i vezu.
“Etničke podele još utiču na svakodnevicu, dominiraju politikom i blokiraju napredak i reformske procese. Nacionalistička i huškačka retorika danas su ponovo deo političkog diskursa”, navodi se u predlogu koji se našao pred poslanicima.
Analizirajući odnos Nemačke prema BiH u prethodnih nekoliko meseci, poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Snježana Novaković Bursać za “Vesti” kaže da kada se pročitaju i analiziraju informacije koje stižu iz aktuelnog saziva najvišeg zakonodavnog tela Savezne Republike Nemačke, prvi i preovlađujući utisak je čuđenje i zapanjenost
– Neverovatno je da se na takvom političkom nivou odluke donose na bazi lažnih informacija i manipulacija. Imajući na umu da je kao baza nekakvog odlučivanja postavljena lažna teza o “potkopavanju teritorijalnog integriteta BiH”, svaka odluka ili usmerena akcija na tu temu ne može doneti dobar i kvalitetan rezultat – kaže ona.
Napominje da su u BiH kršenje Ustava i nasilje nad demokratijom vršili strani državljani u formatu visokih predstavnika, i dok god se kao uzrok pokušavaju podmetnuti lažni razlozi, teško će biti naći rešenje.
Na problem sadržaja rezolucije Bundestaga već nedeljama ukazuju brojni zvaničnici iz Srpske. Oni poručuju da je apsolutno besmislena teza da su za sve teškoće u BiH krivi isključivo Srbi i Hrvati. S druge strane, od izvora bliskim političkim opcijama u Sarajevu “Vesti” saznaju da za sadržaj rezolucije određenu “odgovornost” snosi i visoki predstavnik u BiH kog Srpska ne priznaje Kristijan Šmit. Oni napominju da je akt koji se našao pred Bundestagom u dobroj meri sačinjen na osnovu Šmitovog izveštaja Savetu bezbednosti UN u kojem su takođe žestoko kritikovani najviše srpski, a zatim i hrvatski politički predstavnici.
Loše namere
– BiH je neophodan nepristrasan pristup, poštovanje međunarodnog prava, odnosno Dejtonskog mirovnog sporazuma, i podrška unutrašnjem dijalogu, a ne besmisleno navijanje i isprazno plasiranje stavova o reformama i transformaciji zemlje kakve smo videli od poslanika Adisa Ahmetovića, a za koje mi svi koji živimo ovde znamo da su nerealni i neprovodivi – kaže Novaković Bursać.
Ona kao posebno štetno ocenjuje ponašanje pomenutih poslanika rodom iz bivše Jugoslavije.
– Oni se ni ne trude da sakriju pristrasnost i nadmen stav koji zajedno ostavljaj utisak neozbiljnosti i loše namere – zaključuje Novaković Bursać.
Juratović: A gde je Izetbegović
Poslanik Josip Juratović pre dva dana je otkrio da je protiv dela rezolucije Bundestaga u kojem se govori kako u BiH vlada politički nepotizam i to u srpskim, hrvatskim i bošnjačkim redovima gde su imenima pomenuti samo Dragan Čović i Milorad Dodik, ali ne i Bakir Izetbegović.
– U tekstu se govori o korupciji i kriminalu i prozivaju se bošnjačke, srpske i hrvatske nacionalističke stranke. Po meni kada se pominju Čović i Dodik treba da stoji i bošnjačka strana koja sprovodi tu korpuciju. Ne znam zašto to nije navedeno. Oni koji su pravili nacrt te rezolucije fokusirali su se na temu secesionizma i separatizma. Nacionalizma, koji je po meni glavni problem u BiH, ima na sve tri strane – naveo je Juratović za N1 otkrivši da na izborima u BiH podržava kandidata SDP-a BiH za Predsedništvo Denisa Bećirovića.
