Hrvatski premijer Andrej Plenković na onlajn sednici Generalne skupštine UN saopštio je da Zagreb smatra da je došlo vreme za reviziju Dejtonskog sporazuma, odnosno za donošenje izbornog zakona koji bi sprečio da ubuduće predstavnika njegovog naroda u Predsedništvu BiH izglasaju Bošnjaci, kao što je to bio slučaj sa Željkom Komšićem. Istovremeno, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik najavio je mogućnost da Srbi i Hrvati zajedno zatraže izlazak iz BiH jer im se osporavaju prava zagaranovana Ustavom i Dejtonskim sporazumom.
Plenković je Generalnoj skupštini UN poručio da Hrvatska kao jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma smatra da bi godišnjicu tog događaja trebalo iskoristiti kako bi se promislilo o njegovim dostignućima, ali i o situaciji u BiH, s ciljem čvrstog usmeravanja ove zemlje na njenom evropskom putu. On je pozvao na punu jednakost Hrvata kao konstitutivnog naroda u BiH i donošenje odgovarajućeg izbornog zakona, koji bi sprečio izborni inženjering.
Neće biti rata
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je za hrvatski “Večernji list” da u BiH neće biti rata, već da su to pretnje kojima Bošnjaci iz Sarajeva nastoje plašiti strance.
– Preteći ratom oni žele da zadrže svoje pravo da budu tutori i da majorizuju druga dva naroda u BiH – kazao je Dodik i najavio mogućnost da Srbi i Hrvati zatraže izlazak iz BiH, jer im se osporavaju prava zagaranovana Ustavom i Dejtonskim sporazumom.
Podvala neće proći
Dodik je ocenio da Bošnjaci u svojoj aroganciji osporavaju postojanje drugih naroda i da ne bi prešao preko uvrede lidera SDA Bakira Izetbegovića koji je Hrvatima poručio da su manjina. Prema Dodikovim rečima, u BiH ne može da postoji građanska država jer je to pogubna varijanta i podvala koju Bošnjaci guraju Srbima i Hrvatima. S druge strane, naglasio je on, Hrvati i Srbi insistiraju na konstitutivnosti naroda i paritetu iz Dejtona, dok se drugačije ne dogovori.
– Sada Sarajevo želi realizaciju građanske priče, a Srbi i Hrvati to ne žele. Ako Bošnjaci nastave na tome da insistiraju, verovatno će predstavnici Srba i Hrvata doneti zajedničku deklaraciju i tražiti da izađu iz BiH – rekao je Dodik.
Promena nabolje
Plenković je ukazao da 2020, osim krize usled pandemije virusa korona, obeležava 25-godišnjica Dejtonskog sporazuma koji je prekinuo najkrvaviji rat u Evropi od Drugog svetskog.
– U međuvremenu, ovaj deo Evrope se temeljno promenio nabolje, ali neki problemi opstaju i zaslužuju našu punu pažnju – rekao je Plenković i pozvao na reviziju Dejtona.
Komšić se sakrio
Na Plenkovićev nastup u BiH iz Sarajeva se oglasio samo DF Željka Komšića, koji je za hrvatskog predstavnika u Predsedništvu BiH izabran bošnjačkim glasovima i najviše može da izgubi promenom izbornog zakona koji bi zabranio takvu manipulaciju.
Zanimljivo da se ovaj tobožnji predstavnik Hrvata sakrio iza svoje stranke da ospori konstitutivnost hrvatskog naroda, tvrdeći da je ona posledica genocida i etničkog čišćenja.
Problem Sarajeva je u glavi
U intervjuu “Večernjem listu” Dodik je istakao da nije on pokvario odnose BiH s Hrvatskom svojom posetom Zagrebu, gde se sastao s predsednikom Zoranom Milanovićem i premijerom Andrejom Plenkovićem.
– Te odnose kvare oni koji su osporavali Hrvatskoj pravo da gradi Pelješki most i druge stvari zbog čega nije bilo službene komunikacije. Ali, postoje i realna pitanja Trgovske gore oko odlagališta radioaktivnog otpada na što mi imamo prigovore. Zbog toga je potrebno otvoriti komunikaciju. A moja poseta je bila doprinos boljem razumevanju. U Zagrebu nisam govorio ni protiv koga, uključujući Bošnjake. Sarajevo ima u glavi problem. Ne može neko na temelju toga što misli da je žrtva da ima pravo da radi šta želi! – rekao je Dodik.
BiH čeka sudbina SFRJ
Elmiru Sadikoviću, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu i Žarku Papiću, političkom analitičaru, naročito je zasmetalo što Dodik BiH poredi sa SFRJ.
Sadiković ističe da to ima smisla samo ako se priželjkuje raspad BiH.
– Cilj je kreirati atmosferu i postići rešenja koja bi bila slična onima u bivšoj Jugoslaviji. Dakle, da se po tom osnovu stvore legalne pretpostavke koje bi mogle da vode raspadu BiH. Verujem da Dodik i Čović (Dragan, lider HDZ BiH) imaju taj koncept dugoročno kao strateški cilj. A to je stvoriti model na osnovu kog će etničke teritorije kao politički subjekti dobiti preduslove da proglase nezavisnost i priključe se susednim državama – kaže Sadiković.
Međutim, Papić ukazuje da insistiranje Sarajeva na centralizmu samo dodatno produbljuje suprotnosti i nepoverenje u BiH.
