Ustavni sud BiH krajem prošle nedelje objavio je na svom sajtu pisanu odluku kojom je, sredinom prošlog meseca, proglasio neustavnim Zakon Republike Srpske o neprimenjivanju zakona bivšeg visokog predstavnika za BiH Valentina Incka, o kažnjavanju svih koji negiraju genocid u Srebrenici.
Dr Milan Blagojević, profesor ustavnog prava, kaže da je frapiran ponuđenim objašnjenjima Ustavnog suda, ali da je “problem i tragedija” što su za takvu odluku glasale i sudije iz Republike Srpske, a da su sve sudije aktuelnu situaciju u BiH uporedile sa onom u Nemačkoj i Austriji tokom okupacije saveznika posle Drugog svetskog rata.
– Iz pisanog obrazloženja proizlazi da je odluka doneta jednoglasno, u punom sastavu. U suprotnom, svako protivno ili izdvojeno mišljenje bi moralo da se navede. Problem i tragedija jeste što su za takvu odluku, kojom je potvrđeno da je Valentin Incko imao pravo da donese sporan zakon, glasale i srpske sudije – kaže za “Vesti” dr Blagojević.
Detaljno analizirajući odluku Ustavnog suda, ovaj ekspert kaže da je mnogo spornih i pogrešnih zaključaka sudija Ustavnog suda BiH.
– Sve što je napisano u ovoj odluci je pravni osnov za tužbu koju Bosna i Hercegovina ili Srbija kao pravna naslednica jedne od potpisnica Dejtonskog sporazuma mogu da podnesu Međunarodnom sudu pravde i to protiv SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Japana i drugih država članica Upravnog veća Saveta za sprovođenje mira u BiH koje su davale navodna ovlašćenja OHR-u, čime su flagrantno kršili Povelju UN, Dejtonski mirovni sporazum, Bečku konvenciju o pravu međunarodnih ugovora, ali i suverenitet BiH koji joj je kao državi članici UN priznat Poveljom UN – objašnjava sagovornik “Vesti”.
Blagojević precizira da je Povelja UN “centralni i najviši” izvor međunarodnog prava po kojoj su sve države dužne da se ponašaju.
– Ta Povelja propisuje da čak ni UN, a kamoli države, nemaju pravo da se na bilo koji način mešaju u unutrašnja pitanja druge države i to je imperativna vrhovna norma u pravu, a Bečka konvencija o pravu međunarodnih ugovora propisuje da je ništavan svaki sporazum koji krši takvu normu. Kad su 1997. usvojili Bonske zaključke, to su učinile države, pa kad su tim zaključcima rekli da OHR navodno može u BiH nametati svoje odluke, time su svaka od tih država povredile suverenitet BiH i Povelju UN, preciznije, pravilo iz Povelje o zabrani mešanja u unutrašnja pitanja druge države, usled čega je sve to suprotno Povelji i pravno ništavno u skladu s navedenom Bečkom konvencijom – zaključuje on.
Poređenje s Nemačkom
Dr Milan Blagojević navodi da je Ustavni sud BiH u obrazloženju odluke izneo neke neistinite tvrdnje.
– Ustavni sud iznosi neistine kada kaže da je ovo što radi OHR navodno slično sa Nemačkom i Austrijom za vreme njihove okupacije posle Drugog svetskog rata. Nemačka sve do 1949. bila nije bila država već okupirano područje izdeljeno na četiri okupacione zone, kojima su upravljale SAD, UK, Francuska i SSSR i tek će te 1949. doneti svoj Ustav koji je i danas na snazi. A Austrija je bila okupirana i duže, do 1955. kada su se povukle trupe SSSR-a. Za razliku od njih, BiH kao država od svog priznanja kao država i prijema u članstvo UN prema Povelji UN nije smela biti okupirana, niti prema Povelji UN ijedna druga država, sama ili zajedno sa drugim državama, sme da upravlja nad BiH niti da ovlasti bilo kog pojedinca da upravlja nad BiH.
Politička nezrelost
Odluka Ustavnog suda BiH proizvešće “kolektivnu psihozu mase” ističe Blagojević.
– Suština te psihoze ima dva vida. Prvi je učaurenost jednog dela tih masa u sopstveni nacionalni tor, što mu ne dozvoljava da objektivno i neostrašćeno sagleda i prihvati da se ne može raditi niti se radi o zakonu nego o nasilju visokih predstavnika i njihovom flagrantnom ataku na Ustav BiH. Drugi vid, svojstven svim masama u BiH, je njihova psihička nezrelost i okrenutost konzumerizmu i konformizmu koji osim za to ne mari ni za šta drugo. Zato će masa, u stanju takve kolektivne psihoze, ubrzo, kao i mnogo puta do sada, prihvatiti i ovu odluku Ustavnog suda, iako je suprotna Ustavu BiH i međunarodnom pravu. Samo zato će u konačnom i projektantima ovdašnjeg života poći za rukom da i ovu odluku usade u glave najvećeg broja ljudi kao navodno ispravnu – zaključuje Milan Blagojević.
