Srbi da se vrate i o(p)stanu

Hapšenje Olivera Ivanovića je u velikoj meri uznemirilo stanovnike na severu Kosova, posebno jer se desilo ubrzo nakon ubistva odbornika SLS Dimitrija Janićijevića.
Da li je pisanje albanskih medija o tom hapšenju uticalo i na incidente u pojedinim mestima u opštinama Klina i Istok, ne mogu da tvrdim. Ali, uzimajući u obzir ono što se desilo marta 2004. godine, kada je jedan novinarski izveštaj pokrenuo lavinu nasilja na čitavom Kosovu usmerenog ka srpskoj zajednici, ne može se isključiti mogućnost da je izveštavanje pojedinih medija, izazvalo tenzije u sredinama u kojima Srbi nisu većina, kaže Dalibor Jevtić, kosovski ministar za zajednice i povratak.

On ističe i da je kao ministar reagovao povodom svakog incidenta, pa i onih koji su se dešavali poslednjih meseci od kada su počela hapšenja na severu, ali njegovi apeli i osude nisu bili dovoljni.
– Da li je dovoljno osuditi? Koliko smo puta pozivali na odgovornost i pronalaženje počinilaca svih napada na povratnike i njihovu imovinu, ali rezultata i dan danas nema, odnosno nisu poznati. Kao član Saveta bezbednosti Kosova zvanično sam zatražio da se poveća stepen zaštite povratnika i pripadnika drugih manjina. Tražio sam veće prisustvo policije na terenu – kaže Jevtić.
Za sporazume u Briselu, on ocenjuje da su neki od njih "rebnuli" po džepu građane, a da je ostala po strani tema bez koje nema izgradnje poverenja između dve zajednice, a to je uzurpacija imovine.
– Briselski sporazumi su, iz ugla običnih građana, više politički nego praktični, jer posledice ne mogu da osete direktno, u pozitivnom smislu, u svakodnevnom životu. Neki su čak i negativno, u finansijskom smislu, uticali na život običnih ljudi, kao na primer dogovor o "slobodi kretanja" sa onim silnim naplatama osiguranja za vozila. Mislim da je problem uzurpirane imovine jedna od najvećih prepreka na putu povratka i izgradnje poverenja i konačnog pomirenja Srba i Albanaca – smatra Jevtić.
Bez obzira na sve, on misli da je situacija danas za Srbe bolja u odnosu na onu od pre pet godina.
– To je daleko od idealnog, ali smo se nekako za to izborili. I treba da nastavimo da se borimo, da budemo uporni i ne odustajemo. Srbi moraju da se vrate na Kosovo i da na Kosovu opstanu. Nije lako ni maloj Milici u Prizrenu, niti Sofiji u Babušu. Jedina su srpska deca u tim mestima, ali su uporne. Ostaće tu. I one vide svoju budućnost na Kosovu. Zašto je ne bi videli i drugi – pita Jevtić.
Osim u provinciji, pritisak na Srbe je u i u kosovskoj prestonici. I to politički, gde se pokušava da se suzbije broj, odnosno uticaj Srba u kosovskom parlamentu. Ko god da pobedi na narednim izborima, mogao bi da ostane bez rezervisanih mesta za manjinske zajednice.
– U svakoj prilici skrećem pažnju na ovu temu, međutim to je u rukama poslanika u Skupštini Kosova, gde dvotrećinska većina mora da podrži našu inicijativu da se zadrže rezervisana mesta za pripadnike manjina. Zahtevaćemo od Vlade u Prištini da traži od Ustavnog suda Kosova odgovor na pitanje: Da li su prošla dva mandata za rezervisana mesta, tj. da li jedan mandat podrazumeva jedan izborni proces ili period od četiri godine? Smatramo da se mandat odnosi na vremenski period, a ne izborni proces. U tom slučaju rezervisana mesta se ne mogu ukinuti pred nastupajuće izbore – objašnjava Jevtić.