Njih 84-oro, uglavnom starijih ljudi, u potpunom je šoku. Kažu da im je to bio "grom iz vedra neba", i ne mogu da shvate odluku kosovske Agencije za privatizaciju (KAP) da ih na takav način iseli. Osim na ulicu, većina njih nema gde.
– Niko nije znao da se to sprema. Ovde ima dosta starijih ljudi, i svi smo uzrujani. Ako nas isele, a ne obezbede neki prinudni smeštaj preostaje mi da, ili odem negde u centralnu Srbiju ili u neku treću zemlju da tražim azil. Malo smo izgubili nadu u državu Srbiju, jer nas polako napušta – kaže za "Vesti" Milan Janjić, 31- godišnji mašinski inženjer.
Od novembra 1999. godine njemu je devet kvadrata sobe u prizemlju Juniora jedini dom, i od tada je preživeo višegodišnju borbu sa nestašicom struje baš u vreme kada se sneg nasuče do iznad kolena.
U istoj sobi, u koju se tada uselio, danas živi sa suprugom Ivanom, četvorogodišnjim
sinom Ivanom i dve godine starom Anjom, i sa manje od 100 evra u novčaniku mesečno.
– Uslovi u Junioru su donekle i dobri s obzirom na to kakvi su drugi kolektivni centri. Komesarijat za izbeglice nam plaća 330 kilovata struju, međutim, na našim računima je potrošnja kao da živimo u dve velike kuće. Do sada nam niko nije ponudio stambeno rešenje – kaže Janjić.
Bez odgovoraRedakcija "Vesti" uputila je zvaničan dopis kosovskoj Agenciji za privatizaciju vezano i za slučaj Ratar. Pitali smo da li su opštine dobile pisano obaveštenje o najavljenoj prodaji, i zašto je sada upriličena prodaja tih objekata. Na pitanja nismo dobili odgovor. |
U opštini Štrpce ističu da nikada zvanično
obaveštenje o namerama KAP-a nisu dobili, ali su na vreme čuli i reagovali. Činjenica da više od stotinu ljudi izbacuje na ulicu sama po sebi nije imala značaja za KAP, ali očigledno politički pritisak jeste, pa je privatizacija Juniora, kao i drugog hotela Lahor, na izvesno vreme odložena.
– Privatizacija, odnosno likvidacija tog objekta je veoma osetljivo i nama važno pitanje. Iako opština nema pravne i zakonske mogućnosti da spreči taj proces, zbog važnosti tog pitanja za celokupnu političko- bezbednosnu situaciju, opština Štrpce je energično reagovala na najave privatizacije svih društvenih preduzeća, sa posebnim akcentom na objekte u kojima se nalaze interno raseljena lica, među kojima su i hoteli Junior i Lahor. Svim relevantnim činiocima uputio sam oštro protesno pismo u kome sam se žestoko usprotivio prodaji ukazavši da bi interno raseljena lica praktično ostala na ulici. Osim pisma i mog političkog delovanja, i Skupština opštine Štrpce donela je zaključak kojim se traži odlaganje ovih privataizacija – kaže za "Vesti" Bratislav Nikolić, gradonačelnik opštine Štrpce.
On dodaje da ta opština godinama ulaže velike napore kako bi pomogla da se "privremenim" žitelja nekadašnjih brezovičkih hotela trajno reši status.
– Onima koji to žele treba da se obezbede svi neophodni uslovi da se vrate u svoje kuće i stanove, u mesta u kojima su živeli pre 1999. godine, a da one koji ne žele da se vrate integrišemo u opštinu Štrpce – dodaje Nikolić.
Nikolić spreman za vetoDepartman za eksproprijaciju Vlade Kosova uputio je opštini Štrpce dopis o eksproprijaciji privatne imovine zarad izgradnje Turističkog centra Brezovica. Srbi koji žive u toj opštini usprotivili su se otuđivanju njihove dedovine, a predsednik opštine Štrpce je uputio pismo nadležnima u kome je i zapretio vetom na plan. |
