Nijedan valjani argument nije dat u prilog usvajanja ove rezolucije. Ostala je samo ogoljena fraza da je to zbog nečega tobože jako važno i da bi na ovaj način Srbija sa sebe "skinula neki žig srama" sa svog lica. Kritička javnost je jasno i glasno sa nebrojeno izvanrednih argumenata pokazala da bi Srbija na svoje čelo ovom rezolucijom utisnula žig laži pored žiga neosnovane krivice.
Pokazalo se da u Srbiji zahvaljujući ovim "demokratskim vlastima" vlada potpuni paralelizam kritičke javnosti, mudrosti i razuma i donošenja političkih odluka na najvišem nivou. Vlast i Vlada Srbije ne vode nikakvog računa o javnosti niti o argumentima a još manje o interesima države i naroda. Za srpske vlasti je jedina javnost njihova propaganda. A nalogodavac se ionako nalazi izvan Srbije.
Salve argumenata sručile su se na pomenutu ideju o rezoluciji o Srebrenici. Jedina prava korist koja je proistekla iz ideje o toj rezoluciji je to što više nema nijednog pripadnika srpskog naroda koji ne zna šta se desilo u Srebrenici i da to nema nikakve veze ni sa genocidom, ni sa Srbijom, ni sa srpskim narodom niti se može govoriti o broju žrtava (6.000-8.000) koje se u belosvetskoj i muslimanskoj propagandi uporno pominju.
Dobar deo istine izašao je na videlo. I tek će izlaziti.Niko u međuvremenu nije video kako izgleda nacrt te rezolucije niti ko je piše. Javno su se obrukale i neke opozicione stranke koje su bile, pa nisu, pa su opet bile za rezoluciju o genocidu pokazujući da i one imaju šefa u inostranstvu a ne u narodu Srbije. Kritička javnost ne može u svom tretiranju mimoići ni ove stranke ni političare. Naravno, nije reč o LDP-u jer on se dosledno zalaže za sve što je protiv interesa države Srbije i Republike Srpske. Zbog toga i postoje.
I tako dok je kritička javnost radila svoj posao na ustanovljavanju istine i delom pritiskala vlast i neke vajne opozicionare odjednom je iz vladajućih struktura nestala reč genocid. Oni čak tvrde da to nikad niko nije ni pominjao i da je taj pojam nevažan za donošenje rezolucije. Može, navodno, da se upotrebi bilo koji termin poput masakra,velikog zločina, masovnog zločina. Jednostavno, daj šta daš, samo da se neki sramni žig ukuca na čelo srpskog naroda.
Neko bi iz ovoga mogao izvući i ohrabrujući zaključak da na vlastodršce ipak deluje glas kritičke javnosti i da je to bilo odlučujuće za promenu stava. Međutim, sva prilika je da nije tako. Neko se u svetu setio da se ipak ne mogu upoređivati zločini u ratu na prostorima BiH sa genocidom koji je izvršen nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, niti se mogu nepostojeći srpski logori upoređivati sa Aušvicom. Ma koliko takvo poređenje moglo relaksirati fašiste, ono nikako nije umesno.
Ozakonjenjem neke prizemne laži o genocidu nad muslimanima ili bilo kim drugim, pa i Hrvatima koja je propagandno proizvedena i umnožena (baš kao eksplozija u ulici Vase Miskina, Markalama…) mogla bi se baciti i senka opake sumnje, koja se poslednjih godina u mnogim zemljama Zapada i u katoličkim crkvenim krugovima proizvodi, da je i tu reč o naknadnim izmišljenim i nerealnim brojkama stradanja Jevreja u koncentricionim logorima. Današnja promuslimanska propaganda bi mogla baciti senku na dokazanu istinu o stradanjima Jevreja i drugih naroda u vreme vladavine fašizma i Drugog svetskog rata. Da bi ukazao na ovakvu tendenciju predstavnik jevrejske zajednice u Srbiji je izjavio da je "Jasenovac gori od Aušvica"!
Kada je već reč o izmišljenim zločinima, bilo bi neophodno setiti se "slučaja Račak" koji je bio povod za agresiju NATO-a na Srbiju. Taj se događaj pred Haškim tribunalom stavljao na teret Slobodanu Miloševiću koji je tu optužbu razbio u paramparčad. I od tada niko više nikada nije odgovarao za taj zločin ili "zločin". Posao je obavljen, a laž je ostala laž. Samo kod "drugosrbijanaca" ona je istina. Čudno je kako današnje srpske vlasti nisu rešile da i ovo kao žig utisnu na lice srpskog naroda.
Srpske vlasti će i dalje insistirati na kakvoj-takvoj rezoluciji o Srebrenici ili o dve rezolucije ili već koliko im je volja. Neke će opozicione partije i na to pristati i tako pokazati svojim gospodarima u svetu da će i one biti kooperativne i da će nastaviti sa politikom izvinjavanja gde i kada stignu, samo ako se dokopaju vlasti.
Skupština Srbije, ako joj je stalo do svog naroda i države i nekakvog pomirenja treba da donese odluku o osnivanju državne komisije koja bi tačno i precizno sa svom dostupnom građom i dokazima ustanovila istinu o Srebrenici i svim drugim zločinima u ratu za razbijanje bivše Jugoslavije.
