Za razliku od ranijih godina, siromašna porodica Baždar iz Sjenice ovoga leta se, zahvaljujući pomoći čitalaca “Vesti”, na vreme snabdela ogrevom, i sa manje neizvesnosti očekuje hladnu jesen i dugu, surovu peštersku zimu.
Dobri ljudi iz nekoliko zemalja, mahom poreklom sa ovih prostora, nepokretnom i za postelju vezanom starini Rahu Baždaru i njegovim naslednicima: Elku, Safiji, Sabaheti i Eli poslali su 450 evra, a još 150 evra obezbedila im je firma Ekstra-san iz Ribarića kod Tutina.
Porodica Baždar živi od 11.000 dinara (oko 90 evra) socijalne pomoći što im je nedovoljno za hleb i lekove, a kamoli za ogrev, odeću, obuću i sve drugo što je potrebno tokom duge pešterske zime. Bilo je godina kada su se smrzavali bez ogreva, a i dana kada su gladovali jer zbog mraza i leda nisu mogli da odu do sjeničke narodne kuhinje i Crvenog krsta.
Od Adema Karadolamija porodici Baždar iz Amerike je stiglo 200 evra, Hasib Numanović iz Nemačke poslao je 100 evra, koliko je stiglo i od Nusreta Zejnelovića iz Austrije. Još 50 evra poslao je Almedin Mustanović iz Bosne i Hercegovine.
– Odmah smo kupili 10 metara drva. Ostatak dobijenog novca čuvamo bar za tonu uglja, biće nam potreban, duga je zima. Nadamo se da će nam nešto ostati za lekove i najpotrebnije namirnice. Ne pamtim da smo još u avgustu obezbedili ogrev. U našem životu to je najvažnija stavka. Hvala do neba svima koji su nam pomogli – ističe Elko Baždar i naglašava da njegovoj porodici mnogo pomažu Crveni krst u Sjenici i ovdašnja narodna kuhinja.
– Nesposobni smo da bilo šta radimo i zaradimo, bez te pomoći ne bismo mogli da se prehranimo. Nadamo se da će nam dobri ljudi pomagati i ubuduće – dodaje Elko i naglašava da je težak život njegove porodice dodatno otežala i korona.
Uprkos koroni i otežanom kretanju, naši čitaoci nisu zaboravili ni Miloša Jovanovića, bolesnog ratnika sa Košara, koji sa majkom Rosom i sestrom Marinom živi u zabitom selu Troštice na padinama Golije koje je od Novog Pazara udaljeno 50 kilometara. Od magistralnog puta Sjenica – Novi Pazar do Troštica se može samo traktorom i terenskim vozilom, a kada krenu bujice i padne sneg, jedva se može i pešice.
Nakon apela u “Vesti”, dobri ljudi iz naše dijaspore i Miloševi saborci iz Srbije i Republike Srpske hrabrom braniocu Kosova, koji jedno vreme nije imao ni zdravstvenu knjižicu, izgradili su skromnu kuću od 50 kvadrata u kojoj Miloš, Rosa i Marina imaju kupatilo, nov nameštaj i sve uslove za pristojan život. Više nisu u trošnoj straćari u kojoj moraju da se smrzavaju.
– Želeli smo da ispred ulaza izgradimo natkrivenu i zatvorenu terasu koja će nas štititi od kiše i snegova. Želja nam se ovog avgusta ostvarila, jer smo od porodice Jovanović iz Pariza dobili 300 evra, a od Milana Nikolića iz Frankfurta još 100 evra. Puno su nam pomogli i humanitarac Hido Muratović, koji nas stalno obilazi i pomaže, i majstor Avdo Hadrović iz Novog Pazara koji nam je besplatno uredio ulaz u kuću. Od Hida Muratovića dobili smo i baštenski sto, nekoliko stolica i suncobran – priča Miloš i moli nas da svim dobrotvorima prenesemo najtopliju zahvalnost.
– Da nije bilo dobrih ljudi ja možda ne bi bio u životu. Nakon povratka sa Košara, teške bolesti i 17 godina muke za golo preživljavanje, moj život se iz korena promenio. Do neba hvala svima – naglašava Miloš.
Brojne poteškoće
Svi članovi porodice Baždar imaju smetnje u mentalnom razvoju, a prate ih i druge ozbiljne bolesti. Kako ističe humanitarac Hido Muratović, svaka pomoć Rahu, Elku, Safiji, Sabaheti i Eli veliki je sevap. On apeluje na sve naše čitaoce, a posebno na one koji su poreklom sa Peštera i iz Sjenice, da pomognu ovoj porodici.
Još čekaju put
Vojska Srbije je još davno obećala da će popraviti i nasuti put do Troštica.
– Dolazili su, a mi smo se veoma obradovali. Nažalost, odmah im se pokvarila glavna mašina, i otišli su uz obećanje da će ponovo doći. Prošle su od tada tri godine i još ih nema, ja ih čekam i nadam se davno obećanom putu – priča Miloš.
