Nakon što su se tokom letnjeg raspusta u svojim zabitim selima lepo odmorili, porasli i ojačali, pomogli svojim roditeljima i pripremili za duga pešačenja i nova iskušenja, a od prvog septembra i krenuli u školu, Mariji Milanović, Nikoli Petronijeviću i Katarini Sinadinović, siromšnim đacima pešacima sa Golije, Rogozne i sa severa Kosova, stigla je nova pomoć naših čitalaca iz Sidneja u dalekoj Australiji: Mariji od dobrog Marka 200 dolara, Nikoli od plemenite Rajke Tarlać takođe 200 dolara, a Katarini od velikog dobrotvora O. V. stipendija od 120 dolara.
Siromašna Marija Milanović živi u zabitom selu Žunjevići na Rogozni, pohađa šesti razred osnovne škole i svakodnevno pešači desetak kilometara do škole u selu Lukare, dobar je đak. Duže od decenije štićenik je našeg Humanitarnog mosta.
Večna zahvalnost
– Mnogo nam znači pomoć koju nam poslednjih godina redovno šalju dobrotvor Marko i njegova porodica iz Sidneja. Živimo u trošnoj kućici, bez kupatila, sa zemljanim podom i jedva opstajemo na opusteloj planini, jer tata Milan i mama Eva, daleko od grada, nemaju nikakvog posla, ni mogućnosti da zarade neki dinar – priča Marija.
Da, kako kaže, nije bilo dobrih ljudi, posebno čitalaca “Vesti”, koji su uz njenu porodicu duže od decenije, sigurno ne bi nastavila školovanje.
– Posebno je, zbog nezapamćene suše, bilo teško ovo leto. Marku iz Sidneja i njegovoj porodici dugujemo zahvalnost do kraja života i šaljemo velike pozdrave – poručuje Mala Mara sa Rogozne.
Za razliku od Marije, koja ima stalnu stipendiju, Nikola Petronijević, đak pešak, iz sela Joše na Goliji, pomoć dobija samo povremeno, uglavnom od naših čitalaca iz Švajcarske, Austrije i Australije, ali mu i ona mnogo znači, jer mu omogućuje da se školuje.
On ima samo bolesnog oca Milovana, siromaška koji ne može mnogo da mu pomogne, pa mu je svaki dinar zlata vredan. Dobri ljudi su mu sagradili i opremili kuću i omogućili da nakon višegodišnjeg napornog pešačenja u Kragujevcu upiše srednju tehničku školu i dobije jeftini đački dom. Od septembra je učenik završnog četvrtog razreda. I on je dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta.
Odužiće se peticama
– Otac je sam na planini, jedva sam čekao da tokom leta budemo zajedno, da mu umesim i ispečem hleb, skuvam mleko i operem sudove. Kad sam kao dete izgubio majku, sve to sam od malih nogu morao da radim. Hvala puno velikoj dobrotvorki, plemenitoj i dobroj baki Rajki Tarlać, donacija od 200 dolara koju mi je poslala pomoći
će mi da kupim knjige, platim dom i lakše završim četvrti razred. Bog neka je čuva, nju i sve druge dobrotvore koji mi pomažu – ističe ovaj siromašni mališan sa Golije, kome je želja da postane dobar varilac i da gradi brodove i podmornice.
Stipedniju od 120 australijskih dolara, koju joj redovno šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja, dobila je i Katarina Sinadinović, od ove jeseni učenica šestog razreda osnovne škole iz Zubinog Potoka na severu Kosova. Nakon smrti oca Mirka, Katarina teško živi sa majkom Aleksandrom i bratom Lazarom, a dobri ljudi iz ovog kraja i naši čitaoci grade im kuću u Zubinom Potoku, dok dobrotvor O. V. pomaže da se Katarina školuje.
– Svaka pomoć nam je neizmerno vredna, jer majka ne radi, a samo za kiriju mesečno moramo da obezbedimo 200 evra. Nije lako bez ikakvih primanja školovati dvoje dece, pogotovu na Kosovu i Metohiji. Hvala puno dobrotvoru O. V. želimo mu dobro zdravlje i svaku sreću u životu. Odužiću se peticama i dobrim učenjem – ističe Katarina koja je za sada odlična učenica.
Doprinos iz Sabrikena
Naš verni čitalac iz Sabrikena u Nemačkoj prati naše akcije i stalno šalje pomoć nemoćnima u Sandžaku, Raškoj oblasti. Njegove donacije su skromne, ali česte, a ovoga puta je 20 evra poslao porodici Džanković iz Kamešnice na Pešteru kojoj dobrotvori iz dijaspore grade novu kuću. Donaciju će potrošiti najmlađi Džankovići za knjige i đački pribor.
Za opstanak
Marija Milanović ističe da su čitaoci “Vesti” svojevremeno spasli njenu porodicu kupivši im kravu, kozu, konja, zaprežna kola, motornu testeru, frižider, televizor…
– Puno nam znači pomoć koju nam redovno šalje dobri Marko iz Sidneja, meni za školovanje, roditeljima za kupovinu brašna i drugih namirnica i opstanak u zabitom Žunjeviću gde su, kao i na celoj Rogozni, ostali samo starci i tek koji mlađi čovek.
