Spremni smo za suđenje Ganiću

0

Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević prisustvovao je u Londonu početku ekstradicionog postupka protiv nekadašnjeg člana ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića. U razgovoru za "Vesti" Vukčević izražava nadu da u ovom procesu politika neće nadjačati snagu argumenata.

 

 

 

 

Koji je vaš adut za izručenje Ganića Srbiji?
– Jedini naš adut je pravo. Prikupili smo dokaze, oformili predmet, sve dalje je pitanje sudske odluke o ekstradiciji.

Prisustvovali ste početku procesa u Londonu. Kako vam se sve to činilo?
– Moj snažan utisak je da će sudija Timoti Vorkman o eventualnom izručenju Ejupa Ganića odlučiti nezavisno, po slovu zakona o ekstradicionom postupku Velike Britanije i Severne Irske. Mi smo izrazili spremnost za dijalog sa našim kolegama u BiH jer ovakav razvoj "slučaja Dobrovoljačka", umesto da dovede do pomirenja, ima suprotan efekat.

 

Istraga protiv Haradinaja

Vukčević je otkrio da Tužilaštvo za ratne zločine istražuje i niz ubistava nealbanaca na Kosovu u koje je umešan i Ramuš Haradinaj.

– Pored Haškog tribunala, i mi smo ušli u istragu koja obuhvata više desetina srpskih žrtava. Tretiramo događaje koji nisu procesuirani u Tribunalu i smatram da je odgovornost Haradinaja za te zločine nedvosmislena – naglašava Vukčević.

I predsednik Srbije je naglasio da je potpuno nebitno gde će se Ganiću suditi.
– Tadićeva izjava je politički korektna. Ona relaksira napregnute političke odnose u regionu. Najvažnije je da pravda bude dostignuta.

 

Šta očekujete u nastavku ovog postupka?
– Naš zahtev za ekstradiciju je dobio sertifikat britanskog ministra unutrašnjih poslova. Time je proces ekstradicije Ganića Srbiji započeo. Znači, samo je tehnički odložen za sedam dana.

 

Ganić je ustvrdio da je proces protiv njega pokušaj da Srbija promeni istoriju?
– Zaista ne želimo da se bavimo ovim slučajem na politički, već na pravosudni način. Ovo je jedan pravni okršaj argumenata i engleski sud će odlučiti o ishodu.

 

Iznesena je i tvrdnja da ste se smejali u sudnici na pomen generala Ratka Mladića?
– Nisam se smejao. Cinično je da vam neko kaže bilo gde, a kamoli u sudnici u Londonu, da krijete Ratka Mladića. To je bila diskvalifikacija u nedostatku argumenata. Neukusno je da mene koji sam učestvovao u hapšenju i izručenju Karadžića i ostalih haških begunaca dovodite na ovakav način u vezu sa Mladićem.

 

Zna li se kada bi proces ekstradicije mogao da se okonča?
-Proces odlučivanja britanskih pravosudnih i državnih organa će sigurno trajati veoma dugo. Slučaj Pinoče trajao je dve godine.

 

Da li se plašite da bi politika i u ovom slučaju mogla da se umeša u domen prava?
– Politika se već umešala i to, kao što sam već rekao, nije dobro. Ako je politika spremna da ponudi svoja rešenja, možemo da razmotrimo kako pravda u tome da nađe svoj interes, a nikako da bude oštećenih kako na strani žrtava, tako i na strani osumnjičenih. Pri svemu tome je najvažnije da poštujemo princip sprečavanja nekažnjivosti počinilaca ratnih zločina.

Kakva je sudbina ostalih srpskih "Interpolovih poternica" protiv Čekua, Haradinaja, Tačija?
– Neke od njih su rezultat loše sprovedenih istraga tokom devedesetih godina. Neke sadrže i bitne povrede postupka. Nakon što su neka od tih lica bila privedena u različitim zemljama, vrlo brzo su bila i puštena. Trebalo bi preispitati i analizirati stanja u tim predmetima. U njima se mešaju različite kvalifikacije, od terorizma do ratnih zločina. Tu se najbolje vidi koliko politika može da našteti pravu i pravdi.

 

 

 

 

Slučaj Šljubura

 

Kako je moguće da će Srbija izručiti Hrvatskoj Ranka Šljuburu i pored toga što ga je Holandija oslobodila?
– Postupak još nije završen. Tužilaštvo je izjavilo žalbu Apelacionom sudu na rešenje Višeg suda u Beogradu. Ali, činjenica je da je Šljubura u holandskom ekstradicionom pritvoru sačekao da njihovo pravosuđe zatraži dodatne dokaze od Hrvatske. Kako ih nije bilo – pustili su ga.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here