Srpske odbojkašice još jednom su ispunile cilj. Evropske vicešampionke izborile su učešće na Olimpijskim igrama u Parizu. Ovogodišnji uspesi nizali su se na krilima heroine koja je nacionalnom timu, sa prekidima, posvetila bezmalo dve decenije – Maji Ognjenović.
Kapiten tima, prava predvodnica još jedne sjajne generacije srpskih odbojkašica, vratila se među reprezentativke dolaskom Đovanija Gvidetija na klupu Srbije. Maja je primer odanosti reprezentaciji i posvećenosti državnom timu. Ona je utkala sebe u sva odličja ženskog odbojkaškog tima Srbije, pa čak i onda kada nije igrala. Koliko je značajna pokazalo se, između ostalog, na nedavnom Evropskom prvenstvu kada je ulaskom na teren u polufinalu, protiv Holanđanki, iako nedovoljno opravljena posle virusa koji je pokosio, unela preokret. Od tog trećeg seta sve je krenulo na srpsku vodenicu. Slično je bilo i u finalu, sa Turkinjama, ali je protivnik, ovoga puta, bio bolji. Ognjenovićevoj i Srbiji ostalo je srebro, ali ne kao uteha, već kao još jedan dokaz za večnost.
Maja je rođena u Zrenjaninu, 6. avgusta 1984. Iako je na odbojkaški teren zakoračila još u osnovnoj školi, talenat je došao do izražaja u lokalnom Poštaru. Odlične partije preporučile su je čelnicima Crvene zvezde, gde je učestvovala u osvajanju dve titule (2003. i 2004) i jednog nacionalnog kupa, 2003. Bila je to generacija crveno-belih odbojkašica za ponos, a Majine saigračice su bile Ivana Đerisilo, Anja Spasojević, Slađana Erić… Iz Ljutice Bogdana je otišla kao kapiten.
U bogatoj karijeri Ognjenovićeva je igrala u Rumuniji, Turskoj, Italiji, Poljskoj, Grčkoj i u svakoj zemlji se okitila titulom državnog prvaka. Trenutno nosi dres Skandićija. Ima pregršt priznanja, ali joj izmiče titula evropskog klupskog prvaka. U finalu je poklekla i s Vakifbankom 2021. i s Ezačibašijem u maju ove godine.
Kada je reč o reprezentativnoj karijeri, jedino što Maji nedostaje je zlato na Olimpijskim igrama. Upravo njemu se nada u Parizu, naredne godine. Za početak, zajedno sa saigračicama, izborila je plasman na najveću sportsku manifestaciju.
Dres sa državnim grbom prvi put je obukla još kao 20-godišnjakinja. Zoran Terzić ju je uvrstio u tim za Evropsko prvenstvo u Hrvatskoj, 2005. Iako su bile sedme, tom rezultatu je prethodio veliki uspeh, kao najava za sve što je usledilo kasnijih godina – plasman na Svetsko prvenstvo, prvo posle 1978.
U Japan se otišlo tiho, neprimetno, a u Zemlji izlazećeg sunca rođene su nove junakinje našeg sporta. Bronza je bila prva u zbirci medalja među kojima su najblistavije zasijala svetska zlata 2018. i 2022. i evropska 2011, 2017. i 2019, ali i srebro zlatnog sjaja s Olimpijskih igara u Riju 2016.
Maja nema evropsku titulu iz 2017, jer je preuranjeno pomislila da je s tek 32 godine rekla poslednju reč u reprezentaciji. Nema ni svetsku krunu iz prošle godine, pošto je uzela predah iz privatnih razloga.
Od 2016. Maja je u braku sa poznatim srpskim vaterpolistom Danilom Ikodinovićem. Pre njega bila je u dugoj vezi, čak i verena sa još jednim poznatim sportistom iz Srbije, košarkašem Milošem Teodosićem.
