Posle hapšenja Momčila (76) i Mirjane Tomašević (71) na graničnom prelazu Bajakovo prilikom ulaska u Hrvatsku početkom ovog meseca, vožnje zatvorskom "maricom" 600 kilometara do Šibenika i boravka u istražnom zatvoru, njihov sin Alen se priprema za odlazak u Vodice krajem ovog meseca. Svestan je da ga čeka ista ili slična sudbina kao i roditelje, prosvetne radnike u penziji sa ukupno 66 godina radnog staža u Hrvatskoj, znatno narušenog zdravlja.
– Ja nemam kud nazad, jer su svi mostovi porušeni! Spreman sam na sve, pa čak i da dobijem godinu dana zatvora. Mene tamo čekaju dve tužbe, jedna zbog toga što sam u avgustu prošle godine sa mojim roditeljima nenajavljen ušao u našu kuću u Vodicama koju su na prevaru oteli naslednici Branka Marića, a druga što mi nije mogao biti uručen poziv za davanje izjave i raspisivanje policijske poternice. Mi smo zatražili reviziju celog postupka koji se temelji na falsifikatima i lažima i kojim nam je oteta kuća u Vodicama, ali po svemu sudeći proces će se voditi protiv nas, a ne onog ko nam je oteo kuću – kaže Alen Tomašević.
On je dobio poziv da prisustvuje suđenju u Šibeniku 14. avgusta, zbog toga što je porodici Marić koja je na prevaru ušla u njihovu kuću slao razglednice podsećajući ih da se nalaze u tuđoj kući i da će kad-tad morati da je napuste. Drugi osnov hrvatskog pravosuđa za sudski postupak protiv Alena Tomaševića je policijska poternica po kojoj mu je istražni sudija odredio istražni zatvor od mesec dana, jer je bio nedostupan da da izjavu.
– Već sam u više prilika rekao da je ovo jasna poruka svim Srbima koji traže svoju imovinu u Hrvatskoj i administrativni nastavak etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske. Za mene je porazno saznanje koliko Hrvata stoji iza zločina počinjenih prema Srbima, pa mi je čak jedna advokatica iz Šibenika rekla da se u našem slučaju radi o borbi protiv jednog sistema sa malim izgledima na uspeh! Ono što me mnogo boli je nezainteresovanost državnih institucija Srbije za probleme i patnje Srba proteranih iz Hrvatske. Naše muke traju već 22 godine i vrlo malo su političari i vlast u Srbiji učinili da ostvarimo svoja prava na imovinu, povratak na svoja ognjišta i obeštećenje za uništenu imovinu. A radi se o stotinama hiljada nesrećnika koji su proterani sa svojih ognjišta, kojima je ostala sva imovina u Hrvatskoj, ali i firmama iz Srbije kojima je ostala imovina u Hrvatskoj, kao i Srbima iz Srbije koji su takođe ostali bez imovine posle 1991. To kao da nikog u Srbiji više i ne interesuje – čudi se Tomašević. – Zašto nam jednom otvoreno ne kažu političari u Srbiji da su Srbi iz Hrvatske pušteni niz vodu, da je sve to prodato i da ne mogu ništa učiniti?
U situaciji u kojoj se trenutno nalazi izbeglička porodica Tomašević u Novim Banovcima, kod Stare Pazove, boreći se za svoju imovinu i prava, nalazi se još na desetine hiljada nesrećnika koji žive u Srbiji, ali i na drugim prostorima. Šta mogu očekivati posle 22 godine muka, ako iza njih ne stoje pravo i pravda. Što reče Alen Tomašević "ostalo je još samo da život založimo, iako smo ga uložili u ono što smo sticali, a sada nam je oteto". Pa i na tu poslednju i najveću žrtvu on i njegovi roditelji spremni su, jer ne mogu dozvoliti da im na prevaru bude oduzeto sve što su imali.
Hapšenja na granici Mirjana i momčilo Tomašević
Momčilo i Mirjana Tomašević su uhapšeni prilikom ulaska u Hrvatsku, na prelazu Bajakovo. U automobilu kojim su se vozili bila je njihova kćerka Jagoda Ćuk sa sinom. Bez obrazloženja hrvatske policije su zadržani skoro tri sata, a onda ih je zatvorska policijska "marica" odvezla u Šibenik, u istražni zatvor. Tek tada su saznali da je protiv njih podneta tužba zbog "narušavanja doma Marića". Posle davanja izjave istražnom sudiji, oni su pušteni iz istražnog zatvora uz obavezu da se redovno javljaju policiji, kao i da prijavljuju svaki dolazak u Vodice.
Oteta kuća-hotel |