Fokus će biti na definisanju decentralizacije zemlje, a čitav proces odvijaće se pod budnim okom predsednika Srbije Borisa Tadića. On je najavio da će i sam formirati komisiju za izmene Ustava u cilju regionalizacije, koja, kako je poručio, ”neće biti sprovedena u cilju razgradnje zemlje, već njenog jačanja i obezbeđivanja boljeg života građana”. Za šefa te komisije, kako pištu "Novosti“, planiran je bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić.
Regionalizacija neće biti jedina ”novina” u najvišem pravnom aktu. Izmene Ustava bi mogle da obuhvate još četiri oblasti: blanko ostavke, pravosudni sistem, odnos domaćeg i evropskog zakonodavstva i nove definicije zaštite ljudskih sloboda i prava.
“Ni pokrajina ni budući regioni ne smeju imati ništa od atributa državnosti. Težište njihovih nadležnosti treba da bude na ekonomiji, infrastrukturi, socijalnoj politici i kulturi“, rekao je Slobodan Vučetić, koji nije želeo da komentariše da li će predvoditi komisiju koju najavljuje Tadić, jer još nije dobio zvaničnu ponudu.
Vučetić smatra da bi ustavnim reformama trebalo ojačati i status parlamenta, odnosno poslanika, koji bi morali biti vlasnici mandata. Prema njegovom mišljenju ”sporna” odredba u Ustavu je i to što tužioce za reizbor predlaže Vlada, na šta je primedbu imala i Venecijanska komisija, pa bi i to trebalo promeniti.
Blanko ostavke trebalo bi da odu u političku prošlost i po mišljenju Bojana Kostreša, člana skupštinskog Odbora za ustavna pitanja.
“To nije uslov za ulazak u EU, ali blanko ostavke ne postoje u većini evropskih zemalja. U ovom trenutku ne postoji politički konsenzus o ovom pitanju, ali verujem da će vremenom i stranke koje se tome protive, kao SPS, ”evoluirati”“ rekao je Kostreš.
Vučetić procenjuje da će biti potrebno najmanje dve godine da se dođe do teksta reformisanog Ustava, koji bi u Skupštini morao da bude potvrđen dvotrećinskom većinom.