Svaki treći student u Srbiji planira da zauvek ode iz zemlje čim dobije diplomu, pokazuje najnovije istraživanje koje je sprovela Studentska unija Srbije. Ako bi anketirani akademci svoje planove sproveli u delo, srpska država bi mogla da se suoči sa najvećim „odlivom mozgova" u svojoj istoriji.
Predsednik Studentske unije Srbije (SUS) Nebojša Milić kaže da većina naših akademaca razmišlja o odlasku u inostranstvo zbog loše materijalne situacije i da su njihovi motivi za odlazak, pre svega, ekonomske prirode.
"Većina studenata razmišlja o odlasku u inostranstvo zbog materijalne situacije i zbog nemogućnosti usavršavanja u zemlji, ali i zbog odsustva društvenog priznanja njihovog rada. Pored navedenog, verujem da značajnu ulogu igraju i urušeni sistem vrednosti, ali i određena doza revolta“, navodi Milić.
Tokom osamdesetih godina prošlog veka iz Srbije je odlazilo oko dva odsto stanovništva. Devedesetih ovaj broj se utrostručio, da bi se pre izbora 2000. godine taj procenat popeo na više od 20 procenata. Najviše fakultetski obrazovanih Srba otišlo je u Ameriku i Kanadu.
Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević potvrđuje za "Press“ da u ovom trenutku u Americi i Kanadi radi 70.000 stručnjaka koji su diplomirali na ovoj visokoškolskoj ustanovi.
"Kada bismo računali i diplomce sa ostalih srpskih univerziteta, koji pored Amerike i Kanade rade u Evropi i na ostalim kontinentima, ovaj broj bi bio veći od 100.000. Tu se misli samo na one koji su trenutno radno aktivni“, ističe rektor Kovačević. On naglašava da srpska država mora da nađe najbolji način da visokoobrazovane stručnjake zadrži u zemlji.
*Ovako izgledaju rezultati ankete koju je sprovela Studentska unija Srbije:
27,7 % | Planiram da zauvek napustim Srbiju |
22,1 % | Imam želju da završim master ili doktorske studije i da se potom vratim u zemlju |
15,3 % | Nikada ne bih napustio/la Srbiju |
34,9 % | Ne znam ili ne razmišljam o tome |
"Ne smemo zatvarati oči pred činjenicom da neki podaci govore da je Srbiju već napustilo 500.000 visokoobrazovanih stručnjaka. U školovanje tih ljudi naša država je uložila 12 milijardi evra. U svetu se otimaju za obrazovane, talentovane mlade ljude. To je sada bukvalno kao u vrhunskom sportu, gledaju i biraju najbolje. Evropskoj uniji nedostaju visokoobrazovani ljudi koji se bave prirodno-tehničkim naukama i proizvodnim zanimanjima jer to stvara zdrav novac. Najtraženiji su naši stručnjaci iz oblasti elektrotehnike, računarstva, prirodnih nauka, hemijskog inženjerstva i mašinstva“, navodi rektor.
Pomoćnica ministra za nauku prof. dr Nada Dragović kaže da je krajem februara na sednici Vlade usvojena Strategija naučnog i tehnološkog razvoja koja nudi rešenje za zaustavljanje odliva mozgova.
"Strategija naučnog i tehnološkog razvoja određuje pravac razvoja nauke u narednih pet godina i upravo ona nudi rešenja za dalje sprečavanje odlaska mladih. Način na koji ćemo se mi boriti protiv toga su oporavak i dalja izgradnja naučne i tehnološke infrastrukture, obezbeđivanje stanova za mlade naučnike, ali i omogućavanje tešnje saradnje sa našim kolegama u Evropi i svetu. Finansijskim aranžmanom Vlade Srbije i Evropske investicione banke, kojim je obezbeđeno 200 miliona evra za naučni razvoj, omogućiće se znatno poboljšanje rada naučnika u zemlji kroz infrastrukturne projekte“, uverena je Dragovićeva.
Ona upozorava da Srbija za nauku izdvaja oko 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda, po čemu smo na samom dnu Evrope.