Sastavni deo svakog sistematskog ginekološkog pregleda je kolposkopija. Ime je dobila po aparatu kojim se taj pregled obavlja, a koji se zove kolposkop.
To je, zapravo, mikroskop, tako konstruisan da se njime mogu pratiti promene na grliću materice (cervix uteri). Njegov značaj je upravo u tome što omogućava rano otkrivanje i lečenje promena na grliću materice. Taj značaj je još važniji ako je kolposkopski udružen sa citološkim pregledom (po Papanikolau), jer u 95% slučajeva sa sigurnošću otkriva karakter promena, koje bi mogle da dovedu do pojave karcinoma.
Kolposkop je binokularni (može se gledati sa oba oka) mikroskop, koji omogućava viđenje površine grlića materice. Stalno naglašavamo značaj ranog otkrivanja promena na grliću matrice, jer je karcinom grlića materice jedan od najrasprostranjenijih u ženskoj populaciji, pošto od njega godišnje umire do 400 žena u našoj državi. Tako veliki broj obolevanja i smrtnosti je rezultat neredovnih ginekoloških pregleda.
Posle obavljenog pregleda treba opisati nađeno stanje na grliću materice. Postoji strogo definisana kolposkopska terminologija: normalan kolposkopski nalaz, atipičan kolposkopski nalaz, sumnjiv nalaz, nezadovoljavajući nalaz, itd.
U slučaju nalaza na grliću materice, koji nije normalan, pristupa se drugim dijagnostičkim metodama, da bi se što pre došlo do konačne (tačne) dijegnoze, jer kolposkopija (često) nije dovoljna za postavljanje konačne dijagnoze, pošto ona locira promenu i okvirno je karakteriše.
Pošto je locirana, promenu koja je atipična treba konačno i detaljnije ispitati, i za to se služimo biopsijom. Biopsija je metoda kada se posebno konstruisanim instrumentom uzima uzorak tkiva, naravno pod kontrolom kolposkopa (ciljana biopsija) i šalje na histopatološki pregled. Taj pregled će dati konačan sud o prirodi promene i načinu njenog daljeg lečenja.
Srećom, poslednjih godina se pojavila vakcina protiv infekcije baš ovim ( i nekim drugim) tipovima virusa tako da se to smatra prekretnicom u sprečavanju oboljevanja od karcinoma grlića materice.