Sprečeno podizanje srpskog pravoslavnog hrama u Sloveniji

U Kopru je u martu, na radost svih pravoslavnih vernika, bio osveštan krst i zemlja na mestu gde je trebalo da počne gradnja pravoslavnog hrama ali do dana današnjeg to se nije dogodilo. Jerej Dejan Mandić podseća da je do Drugog svetskog rata u Sloveniji bilo tri pravoslavne crkve – u Mariboru, Celju i Ljubljani, ali je Hitlerova vojska uništila mariborsku i celjsku, a zemljišta se nikada nisu vratila Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Od tada je jedino mesto koje su vernici imali za molitvu bila Ljubljanska pravoslavna crkva.

Zbog velikog broja pravoslavaca pojavila se potreba za parohom u Kopru i pre četiri godine sveštenik SPC jerej Dejan Mandić prešao je iz rodne Ljubljane u taj primorski slovenački grad. Kaže da je uspostavio kontakt sa tadašnjim gradonačelnikom Borisom Popovićem i da mu je predočio ideju da želi da gradi hram.

– Tamo živi između šest i devet hiljada pravoslavaca, uključujući Ruse i Ukrajince, kojih ima sve više. Više od 40 godina Srpska pravoslavna crkva u Kopru iznajmljuje Rimokatoličku crkvu u kojoj bogoslužimo. Postavlja se pitanje šta će se desiti ukoliko im taj prostor zatreba. Onda ostajemo na ulici – kaže jerej Mandić.

Pravoslavna ispovest u Sloveniji postoji 600 godina

Popović je u potpunosti razumeo Mandića i predložio lokaciju za hram na samom ulasku u grad iz pravca Ljubljane. Ceo proces kupovine zemljišta bio je legalan – raspisan je opštinski tender i zemljište je kupio ktitor hrama Mladen Milanović Kaja iz Republike Srpske i poklonio ga crkvi. Lokaciju je obišao i patrijarh Irinej i tom prilikom rekao da je veoma zadovoljan.

– Ta parcela ima građevinsku dozvolu, ali ne i dozvolu za sakralni objekat. Dozvole su dobijene i 90 odsto papirologije je završeno, ali je gradnja stopirana prošle godine posle promene gradonačelnika Kopra. Novi gradonačelnik Aleš Bržan ne shvata šta mi radimo, jer nije u pitanju niti lični niti interes nacije, nego isključivo vere. Već 600 godina pravoslavna veroispovest je zastupljena na teritoriji Slovenije, a od 1991. godine imamo i statut koji je priznala država Slovenija – kaže koparski paroh.

Predlog da muslimani i pravoslavci dele verski prostor

On dodaje da je Srpska pravoslavna crkva ponosna na to što u Srbiji, BiH, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Rusiji i Grčkoj postoje i rimokatoličke crkve, ali da žele i pravoslavnu crkvu u Sloveniji, da bi se nove generacije vaspitavale u veri.

– Planiramo još jedan sastanak mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija sa gradonačelnikom Kopra Alešom Bržanom. Na prethodnom, Bržan je predložio mitropolitu da Srpska pravoslavna crkva i Islamska zajednica daju svoja zemljišta gradu, a da će on naći novi prostor koji će deliti dve veroispovesti, što smo mi odbili – kaže jerej Dejan Matić.

Nenad Dimitrijević iz Saveza Srba u Sloveniji kaže da se ovde ne radi o sukobu unutar dve crkve, već o zlonamernom pojedincu i njegovim saradnicima.

– Naprotiv, mi imamo veoma dobre odnose sa Rimokatoličkom crkvom, kao i sa državom Slovenijom, a samo želimo slobodu ispovedanja vere – rekao je Dimitrijević i naveo da su procene Saveza Srba u Sloveniji da ih ima između 200.000 i 250.000.