Kada su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa u Ovalnom kabinetu 4. septembra, Trampova administracija je to nazvala “istorijskim” i znakom posvećenosti Vašingtona Balkanu, piše Radio Slobodna Evropa.
Interes Trampove administracije za jedan od najtežih problema u regionu iznenadio je neke balkanske eksperte, koji su očekivali da će Stejt department nastaviti sa dugoročnom politikom da prepušta Evropljanima vođstvo u pregovorima oko lokalnih sporenja i uvođenja novih zemalja u zapadne organizacije.
Konačno, Tramp je 2018. propitivao zašto bi Sjedinjene Američke Države dovodile svoje vojnike u rizik da brane Crnu Goru, balkansku državu koja se godinu ranije pridružila NATO savezu. Njegovi komentari izazvali su zabrinutorsti u vezi posvećenosti Vašingtona regionu.
– Mnogi od nas su mislili, pa dobro, on će samo ignorisati region i neće praviti štetu. Ali Tramp se definitivno uključio kako bi se desio ovaj sporazum – rekla je za RSE Tanja Domi, profesorka na Kolumbija Univerzitetu i stručnjak za Balkan.
“Istorijski sporazum” ili Trampov PR događaj?
Uključenost SAD u organizaciju država između Jadranskog, Sredozemnog i Crnog mora koje su činile Jugoslaviju do 1991. godine, jenjavala je u poslednje dve decenije dok su ratovi za nezavisnost ustupali mesto nelagodnom miru u zemljama poput BiH i Kosova.
A pažnja Bele kuće preusmerena je sa Evrope na borbe u Avganistanu i na Bliskom istoku nakon terorističkih napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001. godine.
Rusko pripajanje poluostrva Krim 2004. i podrška separatistima u Donbasu prisilila je Vašington da iskorači i uključi se u dešavanja u istočnoj Evropi, što je značilo i uključenost na Balkanu kojeg su decenijski nerešeni sukobi učinili ranjivim na intrige Kremlja.
Tramp je dao naznake da će se njegov angažman na Balkanu nastaviti ako dobije drugi mandat 3. novembra, rekavši Vučiću i Hotiju da se raduje poseti obe zemlje “u ne tako dalekoj budućnosti”. On bi bio prvi američki predsednik koji je posetio Srbiju od Džimija Kartera koji je prisustvovao sahrani jugoslovenskog vođe Josipa Broza Tita 1980.
Bez obzira na to, neki regionalni analitičari dovode u pitanje posvećenost administracije dubljem uplitanju u složenu politiku Balkana. Neki čak vide i ceremoniju potpisivanja u Beloj kući prevashodno vođenu željom administracije da naglasi neku spoljnopolitičku pobedu uoči izbora u novembru.
– Nije bilo stvarnog strateškog pristupa ili planiranja u vezi spora između Srbije i Kosova, pre bi se moglo reći da je to bio nekakav PR događaj koji je vrlo važan za kampanju – rekla je Majda Ruge, analitičarka za Balkan u Evropskom savetu za međunarodne odnose u Berlinu.
Tramp je trenutno, prema anketama, za petama svog demokratskog izazivača Džoa Bajdena – očekuje se da će njihova trka biti tesna.
Bajden – hladan doček u Beogradu, na Kosovu ulica
Pobeda Bajdena 3. novembra verovatno bi “sahranila” ideju radikalnog redizajniranja postratnog poretka na Balkanu, rekao je Biber. Bajden, koji je bio član Senatskog odbora za spoljne odnose dugi niz godina pre nego što je bio potpredsednik Baraku Obami, ima dugu istoriju uključenosti na Balkanu.
U aprilu 1993. godine, dok su u bivšoj Jugoslaviji besnili etnički ratovi, Bajden je proveo nedelju dana putujući po Balkanu i sastajući se sa ključnim zvaničnicima, uključujući srpskog lidera Slobodana Miloševića.
Bio je jedan od kosponzora predloga Senata iz 1995. godine kojim je ukinut embargo Ujedinjenih nacija na oružje Bosancima koji se bore protiv Srba.
Bajden je takođe podržao NATO bombardovanje Srbije 1999. godine kako bi se zaustavilo etničko čišćenje na Kosovu i založio se za širenje članstva u NATO na istočnu Evropu, uključujući Sloveniju i Hrvatsku.
Kao potpredsednik 2016. je posetio Srbiju i Kosovo kako bi ohrabrio lidere da normalizuju svoje odnose.
Bajden je naišao na hladni doček nekih u Beogradu, gde je izrazio saučešće ubijenima u vazdušnom napadima NATO 1999. godine, čime je bio prvi visoki američki zvaničnik koji je u Srbiji izrazio takva osećanja.
Ali sledećeg dana na Kosovu, tokom svog proputovanja, počastvovan je ulicom koja nosi ime njegovog nedavno preminulog sina, koji je radio na Kosovu po završetku rata sa Srbijom, pomažući u obuci lokalnih tužilaca i sudija.
