Zemlje Persijskog zaliva odbijaju uporne zahteve EU da se pridruže sancijama Rusiji i da rade zajedno na sprečavanju izbegavanja sankcija, navodi “Politiko”.
Pojavila su se suštinska razmimoilaženja dve strane oko zajedničke izjave nakon samita EU i zalivskih država.
U jednom odlomku izjave EU je predložila formulaciju kojom se pozivaju sve zemlje da obustave materijalnu pomoć Rusiji i osuđuje Iran što je Moskvi dao projektile i bespilotne letelice za upotrebu protiv Ukrajine.
Ali, zemlje Persijskog zaliva su umesto toga poželele uopšteniji jezik, kojim se “sve strane” pozivaju da prestanu sa slanjem oružja u sukob. Zemlje Zaliva predložile su i brisanje odlomka kojim se “obećava poboljšanje zajedničkog rada na izbegavanju sankcija”.
Ujedinjeni Arapski Emirati, jedna od zalivskih država koje su učestovale na samitu, navodno su posebno smetali zapadnim saveznicima zbog izbegavanja sankcija Rusiji.
Navodni “jezički spor” odražava stalne teškoće koje EU i njeni zapadni saveznici imaju u pridobijanju drugih u svoju koaliciju za podršku Ukrajini i ograničavanje Rusije.
Ipak, dok su najspornija pitanja naizgled skinuta sa stola, dve strane pronašle su zajednički jezik u nekoliko pitanja. Oni su spremni da osude raketne napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, ali se Rusija eksplicitno ne pominje u tom kontekstu.
Dve strane su spremne da potvrde rastuće partnerstvo u energetici, posebno navodeći obnovljivu energiju, godišnje klimatske samite i Pariski sporazum. Što se tiče trgovine, EU je tražila bilateralne trgovinske sporazume sa raznim zemljama Zaliva, nakon što je 2008. godine propao pokušaj sklapanja sporazuma sa celim regionom.
Zajednička izjava pokazuje da se zalivske zemlje odupiru zaokretu EU prema pristupu “jedan na jedan”, sugerišući povratak regionalnim pregovorima. Međutim, zalivske zemlje nisu nužno jedinstvene po tom pitanju – Saudijska Arabija više želi regionalni dogovor, dok Ujedinjeni Arapski Emirati traže bilateralni sporazum sa EU, zaključuje “Politiko”.
