"Svedoci smo da se u dve najveće stranke, koje od početka ’90-ih vladaju hrvatskom političkom scenom, upravo događaju korenite promene. Imamo novu predsednicu Vlade i novog predsednika Republike…
Pa kao što su velike promene počele otkrivanjem spomenika vojskovođi, možda je moguće i političke promene koje se upravo događaju i od kojih očekujemo bolju i pravedniju zemlju početi takođe otkrivanjem jednog spomenika.
Nije nužno da on bude velik, s konjem i sabljom, ali je nužno da ima znatnu simboličku težinu i da na neki način ublažava još živu traumu velikog broja ljudi. Bilo bi lepo da to bude spomenik Aleksandri Zec, 12-godišnjoj devojčici koji su merčepovci ubili na Sljemenu.
Za njenu smrt niko nije odgovarao, iako se znaju počinioci. Oni su pušteni zbog proceduralne greške, a zapravo na intervenciju samoga Franje Tuđmana i ta je sramna abolicija svim dobronamernim ljudima ovog naroda stvorila strašan grč u želucu.
Taj se grč oseća svaki put kad se u javnosti pojave ili kad se samo spomenu njene ubice ili nalogodavci njenih ubica, što se događalo upravo za vreme predsedničke kampanje. Strašna priča o Aleksandri na neki je način ušla u književnost, a njeno ime nosi i povelja Hrvatskog helsinškog odbora.
Na temelju tih činjenica i opšteg stava javnosti možda bi se moglo zaključiti da je priča o Aleksandri Zec za nas prošlost i da je kao takvu, ma koliko strašnu, treba tamo i ostaviti. Nedavni događaji ipak pokazuju da nije. Siniša Rimac, koji je priznao da je učestvovao u ubistvu Aleksandre, služio je kaznu zbog ubistva u Pakračkoj Poljani, a nedavno mu je kazna smanjena za godinu dana.
Pa ako je Rimac dobio pomilovanje, Aleksandra Zec zaslužuje spomenik. Upravo mi je to, tim rečima, rekla prijateljica Leona, ogorčena, ne samo Rimčevim pomilovanjem, nego u prvom redu time što deo socijaldemokrata u Hrvatskoj misli da Tomislav Merčep donosi glasove za predsedničke izbore. To su ljudi koji su samo nedelju dana kasnije isključeni iz SDP-a zato što su radili protiv vlastite stranke. Oni su se, međutim, ogrešili i o nešto svima nama puno važnije: elementarnu ljudskost.
Upravo zato bilo bi dobro da inicijativa za postavljanje spomenika Aleksandri Zec dođe iz gradskih mesnih organizacija Novi Zagreb Zapad, Brezovica, Sesvete i ogranka iz Gornje Dubrave i Peščenice. Bilo bi, dakle, dobro da ga, u prvom redu, predlože zagrebački esdepeovci i, drugo, da ga postave na Sljemenu. Na nekom upečatljivom mestu, recimo na Činovničkoj livadi, gde se zimi skijaju i sankaju deca, pa kad su onako svi beli i prekriveni snegom, da se ne zna šta je spomenik ubijenoj devojčici, a šta su živa deca oko nje.
Kada turisti dođu na "Snežnu kraljicu" i šetaju po Sljemenu, na malom postamentu moći će pročitati, recimo: "Ovu devojčicu ubili su hrvatski kriminalci, ali nije ih osudio hrvatski sud, nego većina hrvatskih građana." I pri tome bi najoptimističnija reč ovđe bila "većina", to je ono što nam svima zajedno daje nadu i što su pokazali ovi izbori: u Hrvatskoj većina misli pošteno“, zaključio je Zoran Ferić.
