Grupa boraca, učesnika odbrambeno-otažbinskog rata iz Istočne Hercegovine uputila je svim relevantnim institucijama u Repubici Srpskoj inicijativu da se na putu između Nikšića i Bileće, preko puta čuvene bilećke kasarne, postavio spomenik u prirodnoj veličini Momiru Bulatoviću, nekadašnjem predsedniku Vlade SRJ i predsedniku Crne Gore.
Miladin Dostinić, predsednik Inicijativnog odbora, otkriva za “Vesti” da bi se na taj način odužili čoveku koji je najzaslužniji što je ovaj deo Hercegovine ostao u sastavu Republike Srpske.
– Na početku rata u BiH, 1992. godine, odbranili smo se zahvaljujući tadašnjem crnogorskom rukovodstvu. Najveći doprinos je dao Momir Bulatović, ali nikako ne treba zaboraviti ni ulogu Mila Đukanovića koji nas je na svaki način pomagao. Doduše, on bi sada rado da izbriše taj deo iz svoje karijere jer je tada bio veliki Srbin. Bulatović nikada nije zaboravio ko je, ostao je veran srpskom rodu, pa je odigrao ključnu ulogu i 1995. u Dejtonu gde je kao predsednik Crne Gore bio u srpskoj delegaciji u pregovorima o prekidu rata u BiH. Upravo zahvaljujući Bulatoviću istočna Hercegovina je ostala u sastavu Srpske – kaže Dostinić i otkriva da mu je lično Momir Bulatović izneo niz detalja iz pregovora koji su
u američkoj vojnoj bazi Rajt Peterson trajali od 1. do 21. novembra 1995.
Prvobitno, Trebinje i okolina trebalo je da pripadnu Federaciji BiH.
– U pregovorima o budućim granicama RS i Federacije pregovori su u jednom trenutku zapali u ćorsokak zbog nekih dva-tri posto teritorije. Hrvati su tražili da Srpska ustupi 48 kvadratnih kilometara teritorije Trebinja uz dubrovačku granicu, a da će zauzvrat dobiti Prevlaku do polovine Molunata kao izlaz na more.
Međutim, Bulatović je direktno uticao na Miloševića da oko ovog dela Srpske nema pregovora i on ga je poslušao. Ovaj deo Hercegovine je bio i ostao srpski, a najmanje što narod ovog dela Srpske može da učini jeste da podigne spomenik čoveku koji je za to bio
najzaslužniji – tvrdi Dostinić.
Nema jasnih planova kad bi izgradnja spomenika trebalo da počne. Dostinić kaže da mnogo toga zavisi od vlasti Republike Srpske, ali da će u slučaju da izostane ta vrsta podrške, sve sami organizovati i platiti.
Spomenik Bulatoviću simbolično će se nalaziti na ulazu iz Nikšića u Bileću – preko puta svima poznate i čuvene Bilećke kasarne.
– Reč je o putu pored koga prolaze svi koji idu prema moru, bilo iz istočnog dela Srpske i Srbije ili iz Trebinja. Ovo mesto je i na samo nekoliko kilometara vazdušne linije od čuvenog Vučijeg dola, na kome su 1876. crnogorski i hercegovački bataljoni do nogu potukli tursku vojsku – kaže Dostinić.
Uz pomoć Boga i dijaspore
Spomenik bi koštao oko 50.000 evra, a svoje priloge su već najavile brojne organizacije iz RS, Crne Gore, ali i dijaspore.
– Nadamo se da ćemo uz pomoć Boga, dobrih ljudi i patriota, našu ideju sprovesti do kraja u što krajnjem roku ili kako bi naš narod kazao: “Kako ljudski vaqa i trebuje” – priča Miladin Dostinić koji je pre nekoliko godina vodio akciju prikupljanja pomoći svim Srbima optuženima za ratne zločine.
– Za nepune dve godine sakupili smo oko 50.000 evra. Ponosan sam što smo uspeli da svaka porodica osumnjičenog, bilo u Haškom tribunalu ili pred Sudom BiH dobije pomoć – ističe Dostinić.
Кад су недавно могло да подигну споменик Титу, зашто не и Булатовићу. Морају неком, кад нема политичара који су урадили нешто паметно. И у Србији се дижу споменици злотворима народа а народ незна шта га је снашло.